Dokle više nove doze

Sećam se, moj otac je prešao na insulin još 1995. godine. Primao ga je još 23. godine. Svaki dan po četiri puta. Svake godine bi primio i vakcinu protiv gripa, povremeno još po neku injekciju, posebno kako se smrt bližila. Neću da računam koliko je to uboda.

Sve češće čujem - Dokle više nove doze vakcina? Hajde prve dve a zašto treća? Četvrta? Neću više da primam, neću više da se bodem. Zašto nije samo jedna doza? Vakcine ne valjaju ništa.

Sve češće čujem da se neko razboleo a vakcinisan je, to znači, po njima, da vakcine nisu potrebne.

Imam utisak da je kod nas obrazovanje potpuno zatajilo. Plus, svet je, u celini, pokazao da nije sposoban da se nosi sa pojmovima putem "slobode" i "odgovornosti". Izgleda da je potrebno da svuda stoje bilbordi sa natpisom - "Veća sloboda znači veću odgovornost".

Sloboda je posledica a ne uzrok. Ne postiže se dekretom već ponašanjem. "Slobodan si da radiš šta želiš" ne znači da nisi odgovoran za svoje postupke. Sloboda postoji samo onda kada su svi slobodni. Osoba koja ne sme da izađe na ulicu zbog ponašanja drugih, nije slobodna. Oni koji svojim ponašanjem guše tuđe pravo na život nisu slobodni, oni su, uglavnom, robovi tuđih interesa ili svojih zabluda.

Hajde da kao papagaji ponovimo činjenice, hajde da ih utuvimo u glavu:

- Vakcine nisu štit o koji se virusi odbijaju

Vakcine su unapred spremna odbrana. Zamislimo reku koja preti da se pretvori u bujicu. Možemo da čekamo, ne radimo ništa jer smo slobodni da ne radimo ništa i imamo pravo na svoje mišljenje. Možemo da probamo da napravimo nasipe. Ako su ti nasipi dovoljno visoki, bujica neće preliti i ta silna voda će otići dalje i dalje, sve dok se ne uliju u neko more. Nekada je bujica toliko jaka da uprkos nasipima, ipak dolazi do poplava. Ali, veliko ali, biće manje vode koja je poplavila za onoliko koliko je visok zid. Nasip nije sprečio stvaranje bujice, samo je sprečio veću štetu.

Tako je sa vakcinama. Vakcinacijom podižemo nasipe koji štite od virusa. Ne sprečavamo postojanje bujice, sprečavamo veliku štetu od poplava. Virusi su postojali mnogo pre nas, postojaće i dalje.

Nekada, kada je nasip slab, pući će, ne postoji odbrana koja može da ga spasi. Nema dovoljno materijala koji gradi odbranu. Tako je i sa vakcinisanima koji su preminuli. Imuni sistem nije prepoznao virus, imuni sistem nije ni razvio antitela. Takvih ljudi može biti i do 8%. Ništa neće pomoći, baš ništa. Samo pomaže da ne dođu u kontakt sa virusom. Znači da se vakcinišu svi drugi. Prosto je to.

- Virusi mutiraju

Osnovna greška koja se stalno ponavlja je da virusi mutiraju da bi uradili ovo ili ono. Posebna greška je tvrdnja da virusima odgovara da manje ubijaju pa zato mutiraju u neki drugi oblik.

Pre svega, možemo reći mutacija, ali suštinski to su greške u replikaciji. Ona greška koja omogući da se virus širi brže, napredovaće. Nema tu nikakve volje. Virusi strogo formalno nisu živa materija već neki prelazni oblik. Za biologiju su to neživi paraziti. Ćelije u koje uđu virusi stradaju ili zbog replikacije virusa ili ih ubije imuni sistem. Nema tu trećeg rešenja. Time što se virus prenosi lakše ne smanjuje se broj ćelija koje stradaju, naprotiv, povećava se.

Evidentne su razlike između omikron soja i prethodnih sojeva. Na slici je S protein ili spajk koji služi da se virus veže za ACE 2 receptor. Antitela u vakcinama su na osnovu divljeg soja

Ne zaboravimo da u Njujorku imamo Lota soj a u Kaliforniji Ipsilon, na Filipinima Teta, u Južnoj Americi Lambda. Kolumbija ima Mi soj a novi sojevi su u Indiji, na Filipinima. Čak i Majote ima svoj soj. Omikron već postoji u varijantama 1, 2 i 3. Svi ovi sojevi su prisutni u Evropi.

- Statistika se ne računa onako kako je računaju mediji i politikanti

Jedna istina je tačna - Statistika naša dika, šta poželiš to naslika. Ali ta istina važi za politikante, ne za statističare. Statistika je nauka koju treba prepustiti statističarima. Korišćenje samo delića informacija nije statistika već fundamentalno nerazumevanje nauke.

Pozabavimo se smrtnošću dosadašnjih sojeva. Prvi sojevi su se prenosili sporo i umirali su uglavnom oni koji su stari i bolesni. Ako osoba lošeg zdravlja naleti na veliku količinu virusa doći će do neželjenog ishoda. Ako mlada i zdrava osoba naleti na malu količinu virusa, može se desiti da nema tegobe veće od obične prehlade i neće umreti skoro niko.

Omikron soj je doneo to da se razboljeva daleko veći broj mladih i zdravih osoba. Onih koji po definiciji neće umreti i koji će proći lakše. Što se razboli više mladih i jakih prividna ukupna smrtnost će biti manja. Ali smrtonosnost virusa ostaje potpuno ista ili je čak gora. Stari već bolesni imaju veću šansu da se razbole i nažalost preminu. Ovim podatkom se služe politikanti da dokažu kako je virus, po njima, oslabio. To naravno ne odgovara istini ali statistika naša dika...

- Šarlatani seju smrt

Vratimo se na onu poplavu. Zamislite da se pojave spodobe koje tvrde da nije strašno što se desi poplava jer oni imaju čarobni sunđer. Dakle, nasipi su nepotrebni, slobodno pustite da reke poplave, oni će čarobno da pokupe malo vode. Naravno, ne nude rešenja šta sa kućama koje je ta bujica srušila.

Stara narodna mudrost - Bolje sprečiti nego lečiti. Počnite da je primenjujete. 

Vraćamo se na početak priče. Primera kao što je moj otac ima nebrojeno mnogo. Nije im teško da prime na stotine injekcija. I onda se pojave ljudi koji se bune da li će na svakih šest meseci primiti jednu, samo jednu injekciju. Dakle stvarno je strašno primiti jednu injekciju na par meseci. Prosto su heroji oni koji je prime. Ajde dosta više prenemaganja. Preterano je. Vama je teško da primite jednu injekciju a smrt lekara vam je laka, nije vas briga. Nemate slobodu da ubijate druge ljude. Biranjem da ne uradite sve da zaštitite ostale upravo birate smrt drugih.