Nežna smrt od kovida-19

Ima više od godinu dana kako sam opisao sve načine umiranja od kovida-19. Ovih dana sam pročitao priče par američkih i jednog našeg lekara gde opisuju to isto, samo lepšim rečima. Ne mislim da ih kopiram, ionako sam već pisao, već da dodam svoju verziju.

Prvi dan

Budim se umoran, kao da nisam spavao. Možda sam se otkrio noćas. Popio sam kafu, odmah mi je lakše, nije mi ništa. Pominju kovid, neku koronu. Nisam se vakcinisao, to su političke gluposti. Nisam od tih što vole teorije zavera, ali niko koga znam nije umro, neki su možda bili bolesni, možda od nečeg drugog. Sada za sve kažu da je korona.

Drugi dan

Probudio sam se isto umoran. Malo mi nos curi. Neka laka prehlada. Nije ništa bitno. Idem na posao. U autobusu sam kinuo dva puta. Hahaha, kako su se neki penzioneri prepali. Opominju me da nosim masku, kako da kijam u masku. Ako je to koronka lakša je od prehlade, lažu mediji.

Treći dan

Hladno mi je. Kasnim na posao. Curi mi nos. Umoran sam. Bolela me je glava na poslu. To je zbog šefa, seronja, nervira me. Pitao me da li sam vakcinisan. Šta njega briga, moje je pravo da se ne vakcinišem. Od nečeg mora da se umre. Nisam kukavica koja se plaši.

Četvrti dan

Imam temperaturu. Mala je. Popijem brufen i idem na posao. Slomljen sam čitav dan. Ne mogu ni sa šefom da se svađam. Žena od jutros nešto kunja.

Peti dan

Temperatura 38 čitave noći. Boli me glava. Da ipak odem u tu kovid ambulantu? U ambulanti neki mladi doktori. Puno ljudi čeka. Nakon dva sata sam došao na red. Pitam doktorku da li je specijalista, kaže stomatolog, nema dovoljno lekara. Da pijem antibiotike pa ako mi ne bude bolje da se vratim.

Šesti dan

Temperatura čitave noći. Boli me glava. Pijem antibiotike, biće valjda bolje. Ovo nije korona, mora da je nešto drugo. A šta ako jeste? Ma nije. Nema šanse. Nisu me ni testirali. Majka me zove kaže da su ona i ćale bolesni.

Sedmi dan

I dalje temperatura. Bole me pluća kada dišem. Valjda će antibiotici i vitamin D da deluju. Neki mi kažu da je hlorokin pravi lek. Ako ne deluje onda ivermektin. Prodaju ga ispod ruke. Idem do apoteke da kupim. Jedva se vučem. Neće da mi prodaju. Kažu to je lek za ovce i konje a ne za ljude. Srećom jedan čovek mi kaže gde da idem da kupim. Hvala mu. Kaže za dan se ozdravi.

Osmi dan

Supruga i ja smo pili taj ivekmektin ali nam je još gore. Majka kaže da je njima direktor neke bolnice isto rekao za taj lek. Kune se u njega. Teško dišem. Baš teško.

Deveti dan

Supruga i ja smo otišli kod privatnika. Da slikamo pluća. Otac i majka primljeni u bolnicu. Prvo supruga radi. Onda ja. Doktor, nosi masku ali i kroz nju se vidi da je zabrinut. Pominje mi neke brojeve koje ne razumem, nešto 18 od 25 za suprugu i 19 od 25 za mene. Shvatam da je opasno. Pitam ga da li je to korona. Kaže mi da imam obostrano zapaljenje pluća koje je kovid-9. I supruga. Kaže odmah infektivna klinika. Idemo. Možda nas ne prime. Gledaju one nalaze i odmah nas smeštaju u krevet. Pitaju za vakcinu. Kasnije nam jedna sestra čestita. Kaže vakcine ne valjaju. 

Deseti dan

Stavili su mi kiseonik. Dišem, odmah mi je lakše. Uveče sam počeo da se umaram. Ne mogu da dođem do daha. Kašljem. Cepaju mi se pluća. Boli.

Jedanaesti dan

Ne znam šta se dešava sa roditeljima. Niko neće da mi kaže. Supruga je na kiseoniku isto. Uveče mi je loše, teško dišem. Kašalj me razdire. Ne mogu da dišem, ne mogu. Smrt je bolja od ovoga. Doktor pojačava kiseonik. Noću mi je bilo bolje

Dvanaesti dan

Užasno me boli glava. Nemam snage da dišem. Shvatam da svi izbegavaju da mi pomenu roditelje. Nije to dobro. Ne govore mi ni za suprugu. Samo da je stanje teško. Plačem, ne znam zašto. Nemam snage, nemam.

Trinaesti dan

Doktor je došao da razgovara sa mnom. Objašnjava mi da moraju da me uspavaju i da stave cev u moja pluća. Neću biti svestan. Pitam šta bi bilo da sam se vakcinisao. Bio bih kući. Nakon tog lekara dolazi drugi. Kaže da će me on uspavati. Preporučio mi je da pozovem porodicu i da se oprostim, biće mi lakše. I njima. Nemam koga da zovem, svi su u bolnici.

Osamnaesti dan

Isključili su mašinu. Mozak mi je odavno mrtav. Moje telo stavljaju u neku sobu. Tu su i moja majka, otac a kasnije donose i moju ženu. Ko će nas sahraniti? Možda smo trebali da se vakcinišemo?

Žao mi je što ovo nije fikcija. Pre nekoliko dana sam imao pacijenta sa delta sojem. Pluća uništena. Maločas su mi javili da je preminuo. Užasno sam nezadovoljan. Ubija nas zatucanost i glupost, kao i beskrupuloznost nekih tamo koji zarađuju na epidemiji. Više nemam volju da nekoga ubeđujem da se vakciniše. Oni koji me najviše vređaju za par dana ili nedelja plakaće kada im govorim šta im je sa plućima. Žao mi je, ne želim ikome da bude bolestan. Nikome ne želim da umire od kovida. 

Postavlja se pitanja, a zašto neko želi da drugi budu bolesni?

ABBA se vratila. Dugo ih nije bilo. Neke lepe godine kada je bilo manje prozarazaša.