Biću kratak i govoriću brzo

Da li ste primetili koliko raste nivo laži i totalnih gluposti kod antivakcinaša? Zadnjih dana su do te mere divljali u pokušajima da smisle što debilniju teoriju zavere da to već prevazilazi sposobnost čitanja bez želje da se upljuje ekran.

Uvek kada pomislite da su dostigli samo dno svog bezobrazluka i želje da od bolesti umre što više ljudi oni izađu sa nečim novim.

Već je toliko glupo da nema potrebe da se objašnjava. 

Novi talas gluposti je sa grafen-oksidom. Nemaju pojma šta je ali tvrde da je u vakcini i da se metali lepe za telo. Pa niti ga ima u vakcinama niti može da privuče metal. 

Inače na štrokavo i znojavo telo može da se zalepi svašta, okupajte se nekada.

Zanimljive su tu neke druge stvari.

Toliki nivo sumanutosti se teško postiže bez velikog interesa. Treba se zapitati kakav je njihov interes. Nemojte mi reći da se brinu za tuđe zdravlje, bilo bi više nego smešno. Drugi niz njihovih aktivnosti se svodi na pozive za ubijanje, prebijanje i bilo šta, neistomišljenika i migranata i svih druge vere i boje kože. Neka me neko ubedi da to rade bez novca. 

U međuvremenu je lekarska komora potvrdila izuzetnu uspešnost u nemešanju u svoj posao. Priznajem da toliku doslednost nikada nisam video. Mislim da su apsolutno najuspešnija organizacija. Pitam se koja je onda njihova svrha. Zaštita ugleda i časti struke sigurno nije. Očigledno ne postoji ništa što sa tog puta nezameranja antivakcinašima može da ih skrene. Umiranje kolega? Umiranje pacijenata? Umiranje pacijenata koje su zarazili nevakcinisani zdravstveni radnici? Pljuvanje po svemu što je medicina? Šta to njih zanima, neće valjda da rade svoj posao?

Nakon što je mesecima savršeno jasno da je više nego potrebno da se aplikuje treća doza vakcine i kod nas je počelo da se priča o tome. Kod nas postoje dve struke. Jedna sve unapred kaže i tako bude a druga strpljivo čeka da se problem desi pa ga onda primete. Postoje i treći ali njih samo komora smatra strukom, ostali ne.

Sve vreme epidemije imam jedan prilično ružan utisak, doživljaj svega. Sve više sam razočaran u medicinu i ljude uopšte. 

Epidemije se dešavaju, virusi postoje. Tu nije ništa čudno. Svako ko se iole razume u bilo koju naučnu disciplinu, ne mora u medicinu, mogao je da predvidi da će doći do ovakve epidemije. Svako, sem onih kojima je to posao.

Glavni utisak koji nosim i zbog koga me je prilično sramota, je potpuno gubljenje smisla lečenja. Besomučno korišćenje terapija koje ne mogu dati rezultate kao hlorokin, besomučno davanje antibiotika koji ne deluju a konačno će štetiti, bežanje od informacija, bežanje od posla, propuštanje da se leče druga hitna stanja pod izgovorom kovida-19. Sramota me je u ime onih koje nije stid. Da ne govorim o svesnom davanju potpuno netačnih informacija medijima.