Vakcinacija u Domu Zdravlja Niš

Putem portala eUprava sam se prijavio za vakcinaciju čim je to bilo moguće. Odabrao sam Pfizer i Moderna vakcine. Da sam imao podatke koje imam sad, stavio bih i Sputnjik V. Što uopšte ne znači da je Sinofarm vakcina loša, već da ako mogu da biram, a mogao sam, želim da isprobam novu tehnologiju. Oni koji me poznaju dobro, za mene kažu kada bih živeo u vreme jedrenjaka stavili bi me kao pulenu napred. Takav mi je i posao, zavisimo od tehnologije koja se usavršava. Drugi razlog je taj što radim sa pacijentima i potrebno mi je da brže imam nivo antitela koji mu pruža sigurnu zaštitu. Treći je da nakon preležanog kovida ovo dođe kao buster.

Poziv sam dobio dan ranije, prvo mi je stigao sms ujutru, nakon toga i mail sa formularom koji treba da se popuni i ponese. Predveče su me pozvali telefonom, za svaki slučaj. Znači taj deo ide besprekorno, tako da one priče kako se neko nekome zahvaljuje nakon vakcinacije ne piju vodu. Obaveštenje je bilo tri puta prethodnog dana.

Vakcinacija mi je bila zakazana za 18:40 u Domu Zdravlja Niš. U toliko sam se i pojavio, nisam ni ranije a ni kasnije. Prvo što sam video je da postoji poseban ulaz, nema mešanja sa drugim pacijentima.

Na ulazu je stajala osoba u belom, proveravala zbog čega sam došao i nakon toga mi dezinfikovala ruke.

Sve je uredno obeleženo. Pored ulaza stoje ljudi u belom koji dodatno usmeravaju. Sa leve strane desetak mlađih, verovatno medicinska škola, proveravaju prijave ili popunjavaju za one koji ne snalaze. Svi su mladi, skoro deca, svi u belom. Uredno su pomogli starijima koji nisu sami popunili prijave. To je odmah veliki plus za organizatore. Šalju me dalje. Tu su tri osobe u belom koje proveravaju spisak pozvanih. Našli su me na spisku. 

Posle zaokruživanja mog imena usmeravaju me na stepenište gde je još dvoje koji pomažu. Obeleženo je i natpisima. Duž hodnika svuda obeležja pravca. Svi ljubazno objašnjavaju iako je skoro kraj radnog vremena. Mali lavirint hodnika ali svuda strelice. Nailazim na ljude koji sede na foteljama nakon primljene vakcine. I oni dodatno pomažu i pokazuju gde da se ide. To mi se baš dopalo, pohvala i za građane, to je mali gest ali vraća veru u ljude. 

Kada se dođe u prostoriju za vakcinisanje na ulazu je jedna gospođa u zaštitnoj odeći koja usmerava gde ko da ide. Sačekao sam par minuta dok se nije oslobodilo mesto. Ta ista gospođa me je dovela do mesta, veoma ljubazno, pokazala gde da sačekam.

Pogledao sam prostoriju. Tamo je oko 30 ljudi koji se time bave, mislim da su većina ženskog pola, svi u zaštitnim odelima. Došao je red na mene. Seo sam i porazgovarao sa koleginicom kojoj je posao da proveri ko sme da se vakciniše. Poneo sam današnje rezultate krvne slike, koja nije potpuno uredna. Sa prilično znanja je protumačila i došla do zaključka da mogu da primim vakcinu. Pitala me je sve o bolestima koje sam imao, o sadašnjem stanju. Nisam pitao o samoj vakcini jer stvarno nije bilo potrebe da zadržavam a o tome više nego dovoljno znam. Rekla je da mogu da se vakcinišem, dobio sam i potvrdu sa upisanim datumom revakcinacije. Potrebna je lična karta. 

Kada daju zeleno svetlo pošalju na mesto za vakcinaciju. Vakcinacija bezbolna, brza. Bukvalno, ali bukvalno ništa nisam osetio.Raspitao sam se o reakcijama, koliko su česte, na šta se ljudi žale. Kažu da uopšte nisu imali reakcije na davanju vakcine. 

Nakon primanja vakcine sedi se na foteljama, udobno je. Pored mene još jedan dečko iz grupe Nauka, upoznasmo se. Igrom slučaja imamo isto prezime. Bilo mi je baš milo. I dalje su svi pomagali novopridošlim, upućivali ih gde da idu.

Osetio sam mali svrab. Nisam mislio da je posebno bitno (vruće, oznojio sam se) ali sam shodno svim pravilima prijavio da imam svrab. Na tuđem radnom mestu, gde drugi odgovaraju za mene, nisam hteo da pametujem. Tu nisam bio kao lekar.

Odmah se njih troje (njih tri, da budem precizan) stvorilo oko mene. Pregledali su me detaljno, izmerile pritisak. Došle su do zaključka da nije reakcija na vakcinu. Naravno, nije bila.

Nisam napisao u tekstu. Pfizer vakcina koju sam naveo u prijavi.

Nakon rasprava u kojima antivakcinaši uporno pokušavaju da blate medicinu, jedan isti (kondukter inače, što je OK, ne potcenjujem, samo kažem da nema nikakvo medicinsko obrazovanje) je pokušavao da objasni jednom neurohirurgu i mani, kako se vidi da mi ustvari ne znamo ništa iz medicine, ovakvo iskustvo mi je baš trebalo.

Mogu sve najlepše da kažem, prvo za organizaciju, onda za ljubaznost. Kao da nismo u Srbiji. Svi nasmejani i ljubazni. Sve proteklo u takvom redu da sam iznenađen. Čak i fotelje udobne. 

Stvarno su mi vratili veru u to da može da se živi normalno. Da ovo može da prestane.