Opraštanje

Слика
- Primiću vakcinu čim izađem odavde - pitam se koliko lekara u kovid bolnicama je čulo ovo? Ustvari odgovor znam, svako od mojih kolega je ovo čuo. Obično su to trenuci kada se bolest zahuktava i kada više ne može da se diše. Nakon toga sledi još muka, pokušaji i pokušaji da se sačuva život. Ono najvrednije što nam je ostalo, ono po čemu smo ljudska vrsta. Kada uspemo nema slavlja, sledi sledeći krevet i isto obećanje koje mnogi neće ispuniti. Nikada neće izaći, već samo njihovo beživotno telo u crnoj vreći. Nije važno da li su to neki izvikani protivnici vakcinacije ili se samo nisu vakcinisali jer su mislili da nije tako strašno. Ostaju njihove porodice sa gorkim ukusom i saznanjem da je bilo dovoljno izdvojiti samo pola sata, zavrnuti rukav i toliko - život pobeđuje smrt. Više nisam besan, priznajem poraz, smrt je pobedila. Ostaje nam samo da izjavljujemo saučešća, popijemo za dušu i u sebi plačemo. Suze ne teku, mi na njih nemamo prava. Za to vreme, nasmejanih lica kao da je sve u

Sejači straha

Fearmongers, to bi trebalo da bude pogrdan naziv kojim me neki označavaju. Da krenemo od toga šta on označava. To znači da ja, svi mi koji mislimo isto, panično sejemo strah od neke nebitne bolesti koja je ništa opasnija od sezonskog gripa i da zbog toga što mi radimo strada ekonomija, umiru ljudi, bolnice pretrpane. Po njima, onu su osvešćeni ili prepametni ili šta god već da jesu, ova bolest ima smrtnost od nekih tamo 0.0005% pa do eventualno 0.2%. Od te bolesti umiru samo oni koji su već predodređeni za umiranje i umrli bi svakako.

Ne govorim o onim umobolnim koji tvrde da virus nije dokazan i da ne postoji već da je to trovanje sa neba, oni nisu vredni razgovora, slučaj su za neku drugu specijalnost, ne moju. Govorim o ljudima koji sebe smatraju visokoumnim, neki se nalaze i po kriznim štabovima u svojim državama. Njihov recept je da se ne preduzimaju uopšte mere, da se ne razdvajaju pacijenti i da sve teče normalnim tokom.

Pa sad, neko je u pravu oni ili mi. Da ne bih uvredio ikoga više neću pisati MI već samo JA.

Da vidimo šta nas je naučila epidemija do sada.



Umiranje

Ako se ne reaguje na vreme onda dolazimo do stanja koje je u Lombardiji, posebno u Bergamu. Mortalitet, hajde da kažemo smrtnost, to je svima jasnije, došao je na čak 13.6%. Kažu prosvećeni - loše bolnice, ubijali ljude respiratorima, umirali samo oni koji bi umrli i tako umrli. Povećanje ukupne smrtnosti koje je i desetak procenata ih ne dodiruje. Krivi su sejači straha - tj jest JA, neka italijanska verzija mene koja je rekla - "Aman ljudi od ovoga se umire, mora nešto da se uradi." 

Da ne zaboravimo, ovo je umiranje sa nekim merama. Ono za šta se zalažu je da ne postoje nikakve mere. Moguće da sam ja glup da shvatim ali i sa njihovim brojkama broj onih koji bi bili u bolnicama odjednom bi bio barem desetak puta ako ne i više, veći nego što uopšte imamo kapacitete. A gde je tu kiseonik? Respiratore da ne pominjem, jer plan je izgleda da ko dođe do respiratora umre.

Ko bi radio u tim bolnicama? Osvešćeni, probuđeni, oni koji su mnogo pametniji od mene, jer ja znam pogrešnu medicinu, oni znaju bolju.

Njihova verzija - umrli bi samo oni kojima je došlo vreme za umiranje, niko drugi. Moja verzija - smrtnost bi bila takva da bi nastupio potpuni kolaps svega.



Posledice

Po nekim predviđanjima od 17 do 34% onih koji su bili zaraženi imaće trajne posledice. Nevezano za uzrast i težinu bolesti. Tako JA gledam - sejač straha. Oni kažu da je to nebitno i da ustvari ne postoji. Jer to samo sejem strah, naravno.

Posledice su na mozgu, plućima, bubrezima, crevima, srcu, mentalne, plus potpuni gubitak snage i nemogućnost za rad.

Novi sojevi

To ih ne zanima, to je po njima glupost, svi su prokuženi. Šta govore studije? Zaraženi starim sojem mogu da obole od novog. Umiranje je izgleda veće nego kod starih sojeva. Baš me je zanimalo na čemu zasnivaju optimizam. Na zvaničnoj statistici izgleda.

Kako to izgleda u praksi. Koliko je pouzdana zvanična statistika. Uzmimo primer Južne Afrike. Pa njihov soj je najdiskutabilniji. Njihova zvanična statistika se razlikuje od objavljene za nekih tričavih 112 hiljada od maja do decembra. Liči mi to na neku drugu statistiku.


Kažu, ako koza laže rog ne laže. A ovaj rog je baš prevelik. Novavax je izbacio statistiku gde na svojim placebo slučajevima dokazuje da je prethodno oboljevanje bilo nebitno za novi soj. Ovakve statistike postoje za mnoge države. Čak i tamo gde su se svojski potrudili da zapišu svaku smrt, brojke umrlih su veće.

Sa svakim novim danom smanjuje se granica u starosti ljudi koji umiru. Naravno, to govorim ja. Sejač straha. Po čuvarima razuma ni to nije bitno. Svi oni zaslužuju da umru, došlo je njihovo vreme.

Kad bolje razmislim, dopustio bih im da vide kako izgleda svet koji priželjkuju. Jasno bih istakao da je to njihov zasluga. I zapamtite - U epidemiji nikako ne treba biti pozitivan.

Situacija je takva. Oni kao ja, naravno i ja sa njima, dobijaju niz uvreda svaki dan, jer mi smo sejači straha. Ne postoji više mera koju ne prelaze u vređanju. Sasvim slobodno kleveću, niko im neće ništa. Lekari uglavnom nisu političari da bi ih država štitila. Ostali? Oni ostali, probuđeni, oni su omiljeni. Oni govore kako ovo nije ništa strašno. Oni uživaju kada se vređaju lekari.
Prosudite sami. Neću tvrditi ništa. Nekako su me vaspitali da je u medicini važno reći istinu i ponašati se po tome. Ovo je istina onako kako je ja vidim.
Neko će reći kako sam ja uplašen za svoj život pa ne vidim dalje od oka. Tako uplašen svaki dan sam sa zaraženim pacijentima. Nisam se sakrio. Svaki dan novi zaraženi. Plus nisam crvena zona. Slika je sa mog radnog mesta. Tu su i neke diplome koje govore šta sam učio i gde. Ne i koliko sam naučio. Čak imam i neke koje pokazuju da sam učio o kovidu-19 a ima i nekih koje pokazuju da znam kako se razvijaju vakcine i lekovi. Delujem li uplašeno?



 




Коментари

Популарни постови са овог блога

Lekari koji odbijaju vakcinaciju protiv Kovida-19

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?

Smrt od kovida-19