Kovid-19 po drugi put u kući

Neposredno pre nego sam završio ovaj tekst stigla mi je vest da je još jedna poznanica preminula od kovida-19. Mlađa od mene. Nažalost bolest sam joj otkrio ja. I onda gledam na TV neki prodavac magle priča kako je korona "duhovno iskustvo". Ima hrabrost da govori o bolesti kojoj ni ime ne ume da pogodi. 

Krajnje je vreme ali zaista krajnje da se uskrati gostoprimstvo na medijima svih hohštaplerima, maloumnicima, šarlatanima, zlim klovnovima koji propagiraju umiranje. Da li vam je malo smrti? Važnije vam je da vam program bude zabavan nego istinit? Količina laži koja se izgovori na medijima je poražavajuća.

Jula smo moja porodica i ja preležali kovid-19. Bilo je jezivo teško. Ne samo preboleti, tu je bila i stigmatizacija, kao nekada u doba kuge, obeležavanje naših vrata. Neki su bežali od nas čak mesecima nakon što smo ozdravili.

Februar. Opet imamo kovid u kući. Odnosno, imali smo ponovo. Lično, nisam. Verovatno me je to što sam stalno u kontaktu sa zaraženima učinilo otpornim. Nivo antitela mi je bio visok u januaru. Ali nije ostalima.

Ovoga put je prošlo bez zapaljenja pluća. Dve nedelje ležanja sa lako povišenom temperaturom i niz drugih, ali znatno lakših tegoba nego prvog puta.

Imunitet je trajao oko 6 meseci. Verovatno je bio delimično očuvan ćelijski, CD4+ i CD8+ jer je bila prisutna jaka reakcija limfnih žlezda. 

Toliko o pričama o trajnom imunitetu ili imunitetu koji traje jako dugo. Ništa od toga. Jedini način da se rešimo epidemije i pandemije su vakcine. Nema drugog. Proizvođači tvrde da je titar antitela nakon vakcinacije 6 do 20 puta veći nego nakon preležane bolesti. Videćemo da li je tako. Ako jeste to nam omogućava period od dve godine da zauzdamo epidemiju, što je sasvim dovoljno.

Da li je išta dovoljno da zauzdamo "probuđene", šta god im to značilo (verovatno da ako su naučili sva slova imaju pravo da pišu gluposti) i nadobudne, sujetne, profesore koji stvaraju generacije nesposobne za kritičko razmišljanje? Dok su glavne zvezde medija, sigurno ne.