Godišnjica najsmešnijeg virusa na svetu

"...Ali u duhu komemoracije, zbog važnih događaja iz prošlosti, uglavnom povezanih sa nečijom smrću ili krajem neke užasne krvave borbe, slave se nekim lepim praznikom. Mislio sam da možemo da obeležimo ovaj 26. februar, dan koji se nažalost više ne pamti, tako što ćemo odvojiti malo vremena iz naših svakidašnjih života, sesti i popričati. Tu su naravno oni koji ne žele da govorimo. Zašto? Iako palica može da se koristi umesto razgovora, reči će uvek zadržati svoju moć. Reči kao sredstvo značenja, a za one koji žele da slušaju objavu istine." 

Ovo su reči Alena Mura, napisane nekim drugim povodom ali su tako upotrebljive.

Ovoj godišnjici nije povod pobeda nečeg svetlog i dobrog nad zlom. Više bih rekao da je obrnuto. Na današnji dan je opasni virus proglašen najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva. U trenutku kada ovo pišem prijavljeno je 2.524.729 smrti od ovog smešnog virusa. Kažu da je to makar 30% manje od stvarnog broja. U Lombardiji, gde se nalazi grad Milano, smrtnost ide i do 13.6%. Nasmešeni Profesor Medinskog fakulteta je tamo slao ljude na ovu godišnjicu. Smešno, odzvanja sve od smeha.

Kada se HaHa profesor grohotom smejao bilo je skoro dva meseca kako upozoravamo da dolazi epidemija. Bergamo je goreo. 48h sati kasnije jedan drugi Profesor pulmologije je ušao u svoju bolnicu i umalo zaplakao, pacijenti na podu, umiru, nema mesta u krevetima. Haos je krenuo, duh smrti iz boce pušten.

Možda bi na ovaj dan kolektivno oko 20h uveče trebali da izađemo na terase i smejemo se. Pa, smešan virus. Što da ne?

Mogli bi možda da izađemo kolektivno na groblje i smejemo se umrlima. To bi bilo adekvatno na godišnjicu najsmešnijeg, takozvanog smehotresnog virusa. Ne samo u Srbiji, svuda u svetu.

Trudim se da pišem u nekom pomirljivom tonu ali ogorčen sam. Ogorčen sam zbog nevinih žrtava najsmešnijeg virusa na svetu. Onog što je samo na facebook-u. Mnogi od njih su se pridržavali mera, mnogi od njih su pazili da ne ulaze u gužve. Ali, nije vredelo. Mnogo je onih koji smatraju da ako piju skupe suplemente, rakiju i jedu beli luk, ne mogu da se razbole. Čitava armija obožavalaca Nasmejanog Profesora sa YouTube dokazima i sjajem u očima koja uporno širi zarazu i zapomaže protiv vakcina,  spremna je da se svakoga trenutka sruči na svakoga ko ima smelosti da kaže reči "virus" i "pandemija".

Ko želi mir ne sme ni da pomisli da kaže kako ljudi umiru a da to nije od smeha. 

Možemo li da uradimo nešto da obeležimo sutrašnji dan, da ostane upamćen, ne po smehu, već po onima koji su ostali bez svojih života kao žrtve tog smeha?

Ne znam, verujem da možemo. Verujem da smo iznad smeha žrtvama, da smo odgovorniji i bolji ljudi.

A ovi koji se smeju? Neka se gledaju u ogledalu, imaće nepresužan izvor zabave.

"Jer čаst neće zаvisiti od togа odаkle dolаzimo nego kudа idemo – Borislаv Pekić"