Opraštanje

Слика
- Primiću vakcinu čim izađem odavde - pitam se koliko lekara u kovid bolnicama je čulo ovo? Ustvari odgovor znam, svako od mojih kolega je ovo čuo. Obično su to trenuci kada se bolest zahuktava i kada više ne može da se diše. Nakon toga sledi još muka, pokušaji i pokušaji da se sačuva život. Ono najvrednije što nam je ostalo, ono po čemu smo ljudska vrsta. Kada uspemo nema slavlja, sledi sledeći krevet i isto obećanje koje mnogi neće ispuniti. Nikada neće izaći, već samo njihovo beživotno telo u crnoj vreći. Nije važno da li su to neki izvikani protivnici vakcinacije ili se samo nisu vakcinisali jer su mislili da nije tako strašno. Ostaju njihove porodice sa gorkim ukusom i saznanjem da je bilo dovoljno izdvojiti samo pola sata, zavrnuti rukav i toliko - život pobeđuje smrt. Više nisam besan, priznajem poraz, smrt je pobedila. Ostaje nam samo da izjavljujemo saučešća, popijemo za dušu i u sebi plačemo. Suze ne teku, mi na njih nemamo prava. Za to vreme, nasmejanih lica kao da je sve u

Vektorske vakcine - jednostavno objašnjenje (Oxford i Sputnjik V)

Nakon priče o mRNA (informaciona RNK) vakcinama, nastavljam sa vektorskim vakcinama. Iako postoje pojedinci koji, iz nekih, nepoznatih razloga uporno ponavljaju da se radi o klasičnoj vakcini, istina nije takva. Vektorske vakcine su nove, podjednako kao mRNA. Razlika je u jednom detalju. 


Cilj je identičan. Ubaciti gen za proizvodnju spike proteina u ćeliju. Dok su se Pfizer i Moderna odlučili da komandu za pravljenje proteina koji čine šiljak virusa ubace putem informacione RNK (mRNA) koja je omotana masnom vakuolom, Astra Zeneka/Oxford, Gamaleja i Johnson&Johnson su se odlučili da nosač te informacije bude drugi virus.

Astra Zeneka/Oxford su odlučili da nosač bude adenovirus koji je izolovan kod šimpanza, Gamaleja se odlučila da taj nosač bude humani adenovirus (onaj koji se nalazi kod ljudi). Johnson&Johnson u saradnji sa Belgijskim Janssen Pharmaceutica i Izraelskim Beth Izrael Deaconess Medical Center su se odlučili da nosač bude humani adenovirus.

Adenovirusne vakcine su nove. Da bi ih predstavili najbolja ilustracija je priča o Johnson&Johnson vakcini, koja još nije registrovana. Oni godinama pokušavaju da naprave vakcinu protiv HIV-a. Izabrali su humani adenovirus Ad26. Tokom tog istraživanja dogodile su se epidemije SARS-1, MERS, Zika i Ebola.Za sve ove bolesti su napravili istraživanja potencijalne vakcine a 2019. godine i uspeli da naprave i registruju vakcinu protiv ebole (Gamalejin Sputnjik V se takođe bazira na vakcini protiv ebole).


Još 10.januara 2020. godine čitav svet je dobio od Kine pročitan genom virusa (u linku je originalni dokument kao dokaz). Johnson&Johnson, kao i Moderna, BioNTech i ostali, već 15.januara su procenili da je za zaustavljanje virusa jedini način izrada vakcine. Kompletan tim koji je u Belgiji radio na razvoju vakcine protiv HIV i ebole je usmeren na izradu adenovirusne vakcine protiv novog koronavirusa, tada još nije imao ime.

Počeli su eksperimenti na miševima i majmunima koji su pokazivali dobre rezultate pa su jula krenuli i na testove na ljudima. Glavni problem koji imaju je količina vakcina koje mogu da proizvedu, procena je oko 300 miliona doza.

Adenovirusi koji se koriste, bilo od šimpanze ili humani, su izmenjeni tako da je umesto dela za replikaciju ubačen gen za proizvodnju spike proteina. Time virus, sam po sebi, ne može da se replicira, već samo daje naredbu ribozomima da proizvedu spike protein, dalje je sve isto kako je opisano za mRNA vakcine. Kako je DNA virus, on preko jedra daje naredbu da se proizvede mRNA.

Osnovni problem koji postoji je eventualni postojeći imunitet na adenoviruse, što znači da neko može uništiti virus svojim imunim ćelijama i onda nema imuniteta na kovid-19. Gamaleja taj problem rešava korišćenjem dva različita adenovirusa Ad26 i Ad5, Oxford adenovirusom šimpanze ChAdOx1, a Johnson&Johnson retkim humanim virusom Ad26.


Kako je ovo živa vakcina, sami adenovirusi ubrzavaju imuni odgovor a čitav proces njihove aktivnosti traje oko nedelju dana. To upućuje da su mere predostrožnosti malo veće nego kod mRNA vakcina. Efikasnost koja se očekuje varira između 61 i 94% (mRNA oko 95%).

Astra Zenaka/Oxford i Gamaleja (Sputnjik V) koriste natrijum hlorid (kuhinjska so), magnezijum hlorid heksahidrat (koji se normalno koristi kao dodatak ishrani) i minimalnu količinu etanola. Pored toga tu je i EDTA (takođe dodatak ishrani), sukroza (šećer) i polisorbat 80. Astra Zeneka/Oxford koristi histidin a Gamaleja TRIS pufer.

Virusi se uzgajaju na HEK-239 ćelijskoj liniji.

Ostao sam dužan sastav mRNA vakcina:

Moderna mRNA vakcina slična je Pfizer/BioNTechovom vakcini. Sadrži u jednoj dozi 0,31 mg trometamina i 1,18 mg trometamin hlorida (Tris, trometamol, kao kod Sputnjika V) i 0,043 mg sirćetne kiseline i 0,12 mg natrijum acetata. Pfizer sadrži hidrogenfosfat dihidrat i kalijum dihidrogenfosfat. Oba sadrže kuhinjski šećer. Moderna ima 100 mg mRNA a Pfizer 30mg. Sadrže holesterol i DSCP koji se normalno nalaze u organizmu. Moderna sadrži lipid SM-102 dok Pfizer sadrži ALC 0315. Polietilen glikol sličnog sastava obe vakcine. Ne sadrže konzervanse, proteine jaja, gluten, orašaste plodove. Alergije na hranu nisu kontraindikacija.

O klasičnim vakcinama neću pisati. Prozvode se toliko dugo da nisu potrebna dodatna objašnjenja. Klasična sadrže virus koji je umrtvljen i ne može da se replicira. Problem sa njima je taj da ne znamo na šta se stvara imunitet i taj da ne može da se garantuje da će se stvoriti. Sem toga, kod ove bolesti, teško da će trajati duže od prirodnog, dobijenog razboljevanjem.
Takav kakav sam uvek ću prvo izabrati novu tehnologiju, prvo mRNA pa onda vektorsku ali trenutno je najvažnije da se epidemija zaustavi i nije važno kojom vakcinom.
Moram dodati da nedostaju neutralni podaci za Sputnjik V, kao i za Sinovac i Sinofarm, što ne podrazumeva da su loše, već samo da nema podataka.




Коментари

Популарни постови са овог блога

Lekari koji odbijaju vakcinaciju protiv Kovida-19

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?

Smrt od kovida-19