Razgovor o Kovidu - 19

Imam tu sreću da imam kolege u različitim delovima sveta i da mogu sa njima da razmenim iskustva. Obično je to razgovor tri osobe, dr Kangana iz Bombaja (Mumbai), dr Alexander iz Edinburga i ja. Preskočiću uvodene delove.

Ja: Kakva su vam iskustva sa kovid bolnicama?
Kangana: Danas sam bila na intenzivnoj nezi. Zvali su me da uradim ultrazvuk nekom umirućem pacijentu.

Ja: Preneću ovaj razgovor mojim čitaocima, samo da znaš. Slobodno budi opširna.

Alexander: Kako te ne mrzi da pišeš?

Ja: moram. Potrebno je znati istinu. Neke šokira, druge naljuti a ima i onih koji se opamete.

Kangana: Da pričam? Može?

Ja: Naravno.

Kangana: Da počnem. Zvali su me u intenzivnu negu. Prvo sam morala da skinem svu odeću. Ništa svoje ne sme da se unese. Ustuširala sam se a onda su mi dezinfikovali telo. Sledi oblačenje. Deo po deo, trajalo je sigurno desetak minuta. Ne znam šta je sve na meni. Rukavice, onda se palac uakači preko njih, onda druge rukavice i na kraju treće preko svega. Ftp2 maska a preko nje dve hirurške. Ušla sam u sobu sa pacijentima. Prvo, i najstrašnije od svega, je miris. Uvlači se kroz maske. Miris smrti. Nepogrešivo se oseća umiranje. Neka tela su toliko izmučena da izgledaju kao leševi u početnom raspadanju. Ne mogu da opišem. Još ga osećam. Stavljam sondu, skoro da ne prepoznajem organe. Odvratan osećaj. Ne mogu da se prisećam. Koža im visi, suva, dehidrirani su. Čuju se respiratori. Dok ga pregledam, dva kreveta dalje je neko umro. 

Nakon što sam završila, jedna žene me je temeljno dezinfikovala. Onda su me skidali, deo po deo. Na kraju sam ušla u neku posudu sa dezificijenskom i crevom su me oprali. Videla sam i sobu sa leševima, to bolje da ne opisujem, izgubićeš čitaoce.

Ja: zvuči strašno.

Alexander: čak i meni. Oni koji rade tamo, tako svaki dan?

Kangana: u ovoj bolnici su smene na 14 dana. Dve nedelje su tamo neprekidno, ne izlaze. Svaki dan ih testiraju. Ko se razboli ide u izolaciju. Kada stigne negativni test smeju da izađu.

Alexander: Imao sam pacijenta koji nakon 5 meseci ima još uvek "ground glass" u plućima. Nisam odavno video takav nalaz. 

Ja: Treba da budem srećan sa svojim nalazom.

Kangana: kontroliši antitela

Ja: Hoću. Imao sam dva pacijenta sa čudnim tokom. Prva pacijentkinja me je baš obradovala. Bio sam potpuno siguran da joj nema spasa. Izvukla se. Druga, mlada žena, nažalost nije preživela. Bio sam ubeđen da hoće, stanje se popravilo i onda naglo pogoršanje i prestanak život.

Alexader: Ima li i kod vas ludaka koji negiraju bolest?

Kangana: Ima toga svuda.

Ja: Evo čitam komentare: "Ma kakav bre virus.... Mnogo ste naivni. Najobicnija prevara da bi par belosvetskih vucibatina napravilo lovu od kojekvog djubreta koje ce da nazovu ‘vakcina’. Svedjani su imali i te kako hrabrosti da se odupru celoj prevari. Lukasenku skidam kapu, bez obzira sto je totalni staljinisticki majmun za sve ostalo. Takodje i onaj tip Bolsanaro u Brazilu, svaka mu cast.... verovatno bi i Trump postupio slicno, medjutim nije mogao zbog izbora da reskira suvise." Rekao bih da ludaka ima svuda. Ovo kod nas je specifično jer ih je previše.

Alexader: Neka odu u intenzivnu. Samo od oblačenja bi se usrali od straha.

Ja: Neće oni. Hrabro je to samo u svojim praznim tikvama. Još kada meni počnu da objašnjavaju da bolest ne postoji.

Alexader: Neću te obradovati. Umrli su Džon i Meri. Sećaš se, oni što smo sedeli sa njima u Edinburgu kada si zadnji put bio. U dva dana. Nisam mogao da se saberem.

Neću dalje. Uglavnom se nerviram shvatajući nemoć pred naletom ludila u ljudima. Da se razumemo, smatram da svaka osoba ima svoju vrednost i da je u nečemu najbolja ali ne u svemu. Čemu petljanje u medicinu i to u nepoznate oblasti novih virusa? 

Pustite one kojima je to oblast, ne tvrdite ono što ne znate niti razumete, glupo je. Ne delujete pametno već, naprotiv, vrlo glupo.

Kovid-19 je po dnevnoj smrtnosti na prvom mestu. Pored svih mera opreza, pored karantina, maski, pored svega. Kod nas je neko zatišje ali ide jesen... bura.

Prvo mesto.