Da li smo uopšte imali epidemiju covida 19?
Čudno je to kod nas. Prvo je uvedeno vanredno ili ratno stanje a tek nakon toga proglašena epidemija. Onda je ukinuto vanredno stanje a epidemija ostala. Ljudi na ulici se ponašaju kao da su ukinute sve bolesti. Istovremeno se strasti razbuktavaju jer su tu izbori.
Što se tiče medicine, od nepotrebnog veličanja i aplauza do sve glasnije kampanje protiv svega što medicina predstavlja. Aplauz u 20h ne znači ništa. Umesto toga bolje bi bilo svima da razmisle o svim informacijama koje im se serviraju i zašto veruju glupostima.
Gledam, poslanica, redovni profesor medicinskog fakulteta objašnjava kako su teorije zavera ispravne jer se nalaze na YouTube-u. Nije strašno što ona ima neki svoj problem zbog koga veruje, opasno je što kao profesor, pedagog, ne ume da odredi verodostojnost izvora. Njoj je validno tabloidno nabacivanje slova u tekst, identično kao istraživanja koje provode mnogobrojni naučnici. Kakvo znanje prenosi na učenike. Da li je od ove epidemije dozvoljeno da se na ispitima iznosi sve što je na YouTubu?
Nije jedina. Više profesora se javno bruka. Neka se brukaju, njihov ugled je u pitanju ali je problem što im neko veruje. Neko će stradati zbog toga a poštovani profesori će se izmaći u stranu, jer, njih nije briga. Može im se. Kod nas se ne odgovara za antinaučno i anticivilizacijsko baljezganje.
Pandemija
Šta znači uopšte ta reč? Generalno znači da se neka bolest brzo širi na nekoj teritoriji ili u čitavom svetu. Ustvari to je epidemija na većem geografskom prostoru.
Često sam broj zaraženih nije toliko važan koliko je bitan potencijal bolesti da se širi. Kriterijumi za proglašenje se razlikuju.
Kako je previše dezinformacija, kako je previše politika umešala prste da se vratimo na dostupne informacije.
Prvi pacijenti koji su počeli da se javljaju sa simptomima koji se razlikuju donekle od gripa su se javljali oko 10. decembra 2019. godine. Postavlja se pitanje, pa i tvrdnja da je bilo obolelih i ranije. Svakako da ta mogućnost postoji ali ih nije bilo u dovoljnom broju da bi izazvali sumnju. Kada bi išli teorijom nultog pacijenta mogli bi sigurno reći da je infekcija krenula početkom jeseni. No, ne mora postojati nulti pacijent. Sasvim moguće da je došlo do spontanog zaražavanja više ljudi odjednom, vezanih za prostor oko Wuhanske pijace. Koliko je poznato 27 od prvih 41 zaraženih se može povezati sa pijacom.
Ono što je definitivno je da virus potiče iz slepog miša. U prvom trenutku su pominjane tri vrste slepih miševa, bliže ili dalje od Wuhana. Pretpostavka je da je virus prošao kroz još jednog domaćina, no i tu se luta. Pangolini, lemuri, zmije... Sve vrste dolaze u obzir ali još uvek nema 100% poklapanja. Sasvim moguće da se umešao i čovek ali ne kako bi teoretičari zavera hteli, već kao međunosilac.
Virus se prenosi na više načina, ustvari niti jedan nije isključen. Na površinama živi od par sati do 28 dana. Inkubacija ide od par sati do 14 dana, većina se razbole između četrvtog i sedmog dana.
Uprkos upornim tvrdnjama da 80% nema nikakve bitne tegobe, u Italiji je kod pacijenata bez simptoma rađen CT pregled pluća i nađeni su vrlo zabrinjavajući znaci bolesti.
Iz nekog meni nepoznatog razloga insistira se na niskom letalitetu iako činjenice govore drugačije. Pretpostavka da je 20 do 50 puta više obolelih nego što je otkriveno je samo pretpostavka koja najviše odgovara političarima. Recimo ako uzmemo primer Italije gde je testirano mnogo ljudi pozitivnih je oko 8.7%. Ako ima 50 puta više zaraženih broj pozitivnih na testovima bi bio bar 50% što bi značajno uvećalo poznati broj obolelih i smanjilo letalitet.
Najveća nepoznanica je imunitet. Ono zadnje što sam našao ukazuje da kod onih koji su imali tešku formu bolesti imunih do godinu dana će biti između 50 i 85% dok kod onih sa srednje teškim i lakim formama nema značajnog imuniteta.
Postoje i prlično čudni nalazi koji ukazuju na neka autoimuna oboljenja, na genetski okidač kao vrstu predispozicije. Kako je sve više obolelih tako počinju i teške forme kod dece.
Da se ne lažemo, epidemija je prilično zaobišla čitavi Balkan. Uticale su mere ali su uticale i tuđe mere kao i to što je virus stigao kasno. Možemo da se hvalimo svi zajedno ali bi bilo bolje da se spremimo ako bude novog naleta bolesti na jesen ili zimu.
Voleo bih da se pohvalim da znam koliko ljudi je obolelo kod nas ali pojma nemam. Država možda nije podbacila sa merama ali sa infomacijama i edukacijom jeste itekako.
Stiče se utisak da su lekari arogantni i neuki. Ostavlja se prostor politikantima da rovare. Znam podatke za svako italijansko i nemačko selo ali za grad u kome živim ne znam. Imam svaki dan zaražene pacijente ali predstavu nemam koliko ih je i zašto se ne pazi.
Tek o umrlima ne želim ni da govorim. Ne mislim da je neko krio informacije, već da država nema potrebu da obavesti ni one koji rade sa pacijentima. U svom gradu slušam kako se pominju brojke umrlih koje premašuju zvanične za čitavu državu. Otišao sam na groblje, jednostavno je mnogo novih grobova ali možda je to normalna brojka za ovaj period.
Pri tom, svi znamo za ljude za koje su mediji javili da su preminuli od Kovida-19 ali ih nije bilo među onima koji su pomenuti na konferencijama za štampu. Znamo po godinama starosti i mestu umiranja. Što ne znači da kasnije nisu uvršteni u spisak ali spiska zvanično nema.
Iz zezanja sam našao neko mesto u Italiji, više selo i potražio podatke. Imena, prezimena, godine starosti, mesto smrti, porodica, da li su umrli u bolnici, bili na respiratoru, da li je porodica zadovoljna lečenjem.
Testovi nisu rađeni u početku kod mnogih koji su evidentno bili zaraženi. Kažu da se sada čeka i do 5 dana za rezultate. Prosto medicinsko pitanje: da li su onda rezultati kompromitovani? Bez ikakve namere da prozivam ikoga, samo konstatacija.
Šta će biti nakon što prestane ova bolest? Da li će se iko opametiti? Da li ćemo konačno razumeti prirodu i svoju interakciju sa prirodom? Da li možemo da prevaziđemo svađe, mržnje i podele?
Ovaj virus je skoro pa savršen. Daleko manje greški kod replikacije, prosto gađa slabe tačke.
Ispoljava se na mnogo načina a pluća mu služe samo kao aerodrom za sletanje i slanje novih virusa u ubilačke misije. Mnogo se govori o vakcini ali sam i dalje skeptičan, možda miDNA vakcine ali one nisu dozvoljene za upotrebu.
Reći ću još nešto, ovaj put ne odnosi se na nas. U svetu previše ljudi umire u staračkim domovima. Skoro da deluje da nekome odgovara da bude tako. Kompletnim svojim bićem, umom i znanjem se nadam da nije tako. Samo imam gorak osećaj da je u nekim državama polovina umrlih u domovima.
Često sam broj zaraženih nije toliko važan koliko je bitan potencijal bolesti da se širi. Kriterijumi za proglašenje se razlikuju.
Kako je previše dezinformacija, kako je previše politika umešala prste da se vratimo na dostupne informacije.
Prvi pacijenti koji su počeli da se javljaju sa simptomima koji se razlikuju donekle od gripa su se javljali oko 10. decembra 2019. godine. Postavlja se pitanje, pa i tvrdnja da je bilo obolelih i ranije. Svakako da ta mogućnost postoji ali ih nije bilo u dovoljnom broju da bi izazvali sumnju. Kada bi išli teorijom nultog pacijenta mogli bi sigurno reći da je infekcija krenula početkom jeseni. No, ne mora postojati nulti pacijent. Sasvim moguće da je došlo do spontanog zaražavanja više ljudi odjednom, vezanih za prostor oko Wuhanske pijace. Koliko je poznato 27 od prvih 41 zaraženih se može povezati sa pijacom.
Ono što je definitivno je da virus potiče iz slepog miša. U prvom trenutku su pominjane tri vrste slepih miševa, bliže ili dalje od Wuhana. Pretpostavka je da je virus prošao kroz još jednog domaćina, no i tu se luta. Pangolini, lemuri, zmije... Sve vrste dolaze u obzir ali još uvek nema 100% poklapanja. Sasvim moguće da se umešao i čovek ali ne kako bi teoretičari zavera hteli, već kao međunosilac.
Virus se prenosi na više načina, ustvari niti jedan nije isključen. Na površinama živi od par sati do 28 dana. Inkubacija ide od par sati do 14 dana, većina se razbole između četrvtog i sedmog dana.
Uprkos upornim tvrdnjama da 80% nema nikakve bitne tegobe, u Italiji je kod pacijenata bez simptoma rađen CT pregled pluća i nađeni su vrlo zabrinjavajući znaci bolesti.
Iz nekog meni nepoznatog razloga insistira se na niskom letalitetu iako činjenice govore drugačije. Pretpostavka da je 20 do 50 puta više obolelih nego što je otkriveno je samo pretpostavka koja najviše odgovara političarima. Recimo ako uzmemo primer Italije gde je testirano mnogo ljudi pozitivnih je oko 8.7%. Ako ima 50 puta više zaraženih broj pozitivnih na testovima bi bio bar 50% što bi značajno uvećalo poznati broj obolelih i smanjilo letalitet.
Najveća nepoznanica je imunitet. Ono zadnje što sam našao ukazuje da kod onih koji su imali tešku formu bolesti imunih do godinu dana će biti između 50 i 85% dok kod onih sa srednje teškim i lakim formama nema značajnog imuniteta.
Postoje i prlično čudni nalazi koji ukazuju na neka autoimuna oboljenja, na genetski okidač kao vrstu predispozicije. Kako je sve više obolelih tako počinju i teške forme kod dece.
Jedan on pacijenata koje sam pogledao |
Epidemija na Balkanu?
Da se ne lažemo, epidemija je prilično zaobišla čitavi Balkan. Uticale su mere ali su uticale i tuđe mere kao i to što je virus stigao kasno. Možemo da se hvalimo svi zajedno ali bi bilo bolje da se spremimo ako bude novog naleta bolesti na jesen ili zimu.
Voleo bih da se pohvalim da znam koliko ljudi je obolelo kod nas ali pojma nemam. Država možda nije podbacila sa merama ali sa infomacijama i edukacijom jeste itekako.
Stiče se utisak da su lekari arogantni i neuki. Ostavlja se prostor politikantima da rovare. Znam podatke za svako italijansko i nemačko selo ali za grad u kome živim ne znam. Imam svaki dan zaražene pacijente ali predstavu nemam koliko ih je i zašto se ne pazi.
Tek o umrlima ne želim ni da govorim. Ne mislim da je neko krio informacije, već da država nema potrebu da obavesti ni one koji rade sa pacijentima. U svom gradu slušam kako se pominju brojke umrlih koje premašuju zvanične za čitavu državu. Otišao sam na groblje, jednostavno je mnogo novih grobova ali možda je to normalna brojka za ovaj period.
Pri tom, svi znamo za ljude za koje su mediji javili da su preminuli od Kovida-19 ali ih nije bilo među onima koji su pomenuti na konferencijama za štampu. Znamo po godinama starosti i mestu umiranja. Što ne znači da kasnije nisu uvršteni u spisak ali spiska zvanično nema.
Iz zezanja sam našao neko mesto u Italiji, više selo i potražio podatke. Imena, prezimena, godine starosti, mesto smrti, porodica, da li su umrli u bolnici, bili na respiratoru, da li je porodica zadovoljna lečenjem.
Testovi nisu rađeni u početku kod mnogih koji su evidentno bili zaraženi. Kažu da se sada čeka i do 5 dana za rezultate. Prosto medicinsko pitanje: da li su onda rezultati kompromitovani? Bez ikakve namere da prozivam ikoga, samo konstatacija.
Šta će biti nakon što prestane ova bolest? Da li će se iko opametiti? Da li ćemo konačno razumeti prirodu i svoju interakciju sa prirodom? Da li možemo da prevaziđemo svađe, mržnje i podele?
Ovaj virus je skoro pa savršen. Daleko manje greški kod replikacije, prosto gađa slabe tačke.
Ispoljava se na mnogo načina a pluća mu služe samo kao aerodrom za sletanje i slanje novih virusa u ubilačke misije. Mnogo se govori o vakcini ali sam i dalje skeptičan, možda miDNA vakcine ali one nisu dozvoljene za upotrebu.
Reći ću još nešto, ovaj put ne odnosi se na nas. U svetu previše ljudi umire u staračkim domovima. Skoro da deluje da nekome odgovara da bude tako. Kompletnim svojim bićem, umom i znanjem se nadam da nije tako. Samo imam gorak osećaj da je u nekim državama polovina umrlih u domovima.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."