Smrt u epidemiji

Epidemije su sve drugo a ne samo bolest. One su pokazatelj snage društva ali i snage pojedinca da se izbori sa krizom i sa svojim najgorim neprijateljem koga gleda svaki dan u ogledalu.

Statistika će reći svoje. Postoji velika tendencija da se ova epidemija izjednači sa gripom. Valjda je tako bolje za ekonomiju. Istina ipak ostaje. Mogu da proglase da umro svaki hiljaditi, to ipak neće biti istina. Epidemija ima puno načina za ubijanje.

Smrt direktno zbog virusa SARS-CoV-2. Da se neko ko je potpuno zdrav razboli i umre samo zbog virusa se dešava ali ne tako često. Tačno je da umiru uglavnom oni koji su stariji. Mlađi se izbore. Postoji tu puno faktora koji odlučuju. Vogralikov lanac govori o tome. Uvek je tačan. Oni koji se zaraze od velike količine virusa u vazduhu imaju manje šanse. Oni koji samo osete dah virusa imaju velike šanse da ni ne osete simptome. 

Udružena smrt. Osobe koje su bolesne od drugih bolesti kada dođu u dodir sa virusom, mnogo se teže izbore. Ionako im je život stalno na klackalici. Ipak, to nisu osobe koje bi umrle skoro. Neki od njih su mogli da žive godinama ali osnovne bolesti i virus su prevagnuli.

Smrt od osnovne bolesti plus virus. Ima ljudi koji su umrli u ovoj epidemiji a njihov život ne bi trajao duže od mesec dana. Dovoljno je bilo da se virus naseli u pluća, čak bez nekih znaka bolesti. Samo toliko je bilo dosta. To su oni za koje će tvrditi da je uzrok smrti nešto drugo sve u želji da smanje procenat umrlih.

Smrt od udruženih infekcija. Kako ova bolest izaziva opskurna zapaljenja pluća i značajno snižava nivo leukocita, čak i kod onih koji se osećaju dobro, ostaje teren za druge infekcije koje će doći na već oštećena pluća. Izmoren organizam, oštećen imuni sistem, rezistencija na antibiotike. Sve to može dovesti do smrti koja inače ne bi nastupila.

Smrt zbog komplikacija. Sama bolest je suviše teška. Oni koji su na respiratoru duže vremu mogu doživeti povrede pluća. Može doći i do drugih komplikacija

Smrt zbog oportunih bolesti. Oportune bolesti su oni koje se javljaju nakon preležane bolesti a ne bi se pojavile same. Čak i karcinomi mogu biti oportune bolesti. Iako pacijent umre čak i par godina nakon epidemije, pravi uzrok leži u bolesti koja je bila.

Smrt zbog zauzetosti zdravstvenog sistema. Dok traje epidemija koja zauzima kompletno zdravstveni sistem, ostale bolesti ne miruju. Sasvim lako se može dogoditi da ne bude pružena adekvatna nega jer nema ko da je pruži pa pacijent indirektno umire zbog a ne od Kovida-19.

Ubrzana smrt zbog izolacije i stresa. Mere jesu neophodne ali izolaciju ne podnose svi dobro. Preveliki stres i depresija u nekim državama su povećale broj samoubistava. Nemogućnost kontakta i realna nemogućnost da sve stigne do svakoga na vreme, dovešće do povećanja smrtnih slučajeva.

Smrt zbog ekonomskih razloga. Ne možemo zanemariti to da svi trpe zbog nedostatka novca a to ne mogu svi da izdrže.

Sledeći put kada pričate kako Kovid-19 nije neka opasna bolest setite se da je to trenutno vodeći uzrok smrti u SAD. Takođe se setite da epidemije nisu bezazlene bolesti. Tendencija da se umanji značaj bolesti ne može doneti ništa dobro. Moramo se suočiti i reći gde su greške i šta mora da se uradi da se rešimo ove i budućih epidemija, koje će svakako doći.

Svako od nas treba da se pogleda u ogledalu i zamisli se nad tim koliko je sam doprineo ovom stanju. Neko manje, neko malo više, neko možda nimalo nije kriv i sve radi ispravno a opet može da se razboli.

Sve dok svaki pojedinac ne shvati dešavaće se epidemije. Najgora greška je tražiti krivca tamo negde. Ovo je rat u kome nema primirja.