Užasni eksperimenti na ljudima upotrebom radijacije
Verujem da nikada niste čuli za Alberta Stivensa. I zašto bi? Takve stvari se obično zakopaju negde u dubine nepreglednih enciklopedija, a znamo, enciklopedije nisu tabloidi da bi se čitale. Taj zlosrećni Albert važi za čoveka koji je najozračeniji na svetu. Bar dok je bio živ. Ukupna količina zračenja koju je primio je oko 64 Sv što je višestruka letalna doza. 14. maja 1945. godine njemu je bez znanja i pristanka ubrizgano 131 KBq plutonijuma.
Mislite sigurno kako je preminuo odmah ili ako je čudom preživeo, sigurno dobio niz karcinoma, makar leukemiju. Mislite? Sigurni ste? Varate se. Zanimljiva je ta radijacija. Nije onakva kakvom je pojedinci zamišljaju. Ima ona svoje zakonitosti. Kako je plutonijum alfa emiter Albert je godišnje primao 3 Sv radijacije. Živeo je 21 godinu nakog ubrizgavanja i umro od srčanih problema.
Stivens je odabran za eksperiment jer je proglašen terminalno bolesnim, osuđenim na smrt zbog karcinoma želuca. Izgleda da su se prevarili. Bio je deo Projekta Menhetn. Već sam pisao o nizu grešaka vezanih za radijaciju koje su dovele konačno do usvajanja imbecilnog LNT modela, koji je još uvek na snazi i na koji se pozivaju svi mrzitelji nauke a obožavaoci fosilnih goriva, tipa zelenih i uranijumskih svedoka.
Stivens je umro kada je imao 79 godina. Za 1966. godinu to je bila lepa starost. U trenutku smrti nije imao karcinom, samo degenerativne promene na kičmi. To ne opravdava eksperiment. A nije to bio jedini. Prednjači, naravno, zemlja slobode i ravnopravnosti i svih drugih floskula.
Eksperimenti u kojima su ljudi namerno prezračeni
Albert Stivens je jedan od njih 18 u istom eksperimentu. Nažalost nije to bio jedini.
Onima kojima je mučno, predlažem da ne čitaju dalje. Ogavno je ovo što sledi. Baš ogavno. Uglavnom američka vojska ali i neke vladine agencije su vršile eksperimente na ljudima bez njihovog znanja ili pristanka. Čak nad čitavim gradovima. Nisu pošteđene bile ni trudnice a ni novorođenčad. Najčešće su eksperimentisali na siromašnima, bolesnima i nemoćnima.
Još nekoliko puta su koristili plutonijum na ljudima. 1946. godine je šestorici radnika dat plutonijum a osim toga još trojici takođe u Čikagu i jednoj devojci u Nju Jorku.
1949. godine su Ameri oko Hanford Site u atmosferu ubacili radioaktivni jod i xenon. Područje je zahvatilo tri gradića. Naravno, gde su jod i xenon nađe se i nešto drugih elemenata, cezijum, stroncijum, tricijum, rutenijum, plutonijum. Taj eksperiment je naziv Zelena trka. U osnovi, ideja je bila da se što brže dođe do plutonijuma pa je ostalo izbacivano u atmoseru. Naravno bez ikakvih filtera. Njih su postavili desetak godina kasnije.
1953. godine su vršili eksperimente na trudnicama i novorođenim bebama. Ubrizgavali su im radioaktivni jod. Jedna studija je imala cilj da se vidi kada i u kojoj meri jod prolazi kroz placentalnu barijeru. U drugoj studiji novorođenim bebama je ubrizgavan radioaktivni jod da bi se videlo koliko brzo se vezuje za štitnu žlezdu. U trećoj su kroz gastričnu sondu ubrizgavali zdravoj novorođenčadi radioaktivni jod. U četvrtoj su davali radioaktivni jod prerano rođenoj deci.
1956. godine pa sve do 1960. su deci sa cerebralnom paralizom ubrizgavali direktno u kičmu radioaktivne elemente. Veoma bolno. Nakon smrti su ispitivali njihov mozak. Za to vreme je bilo 1400 smrti.
1960. godine je sto građana Aljaske konstantno izlagano radioaktivnom jodu.
Još nekoliko puta su koristili plutonijum na ljudima. 1946. godine je šestorici radnika dat plutonijum a osim toga još trojici takođe u Čikagu i jednoj devojci u Nju Jorku.
Radioaktivni jod
1949. godine su Ameri oko Hanford Site u atmosferu ubacili radioaktivni jod i xenon. Područje je zahvatilo tri gradića. Naravno, gde su jod i xenon nađe se i nešto drugih elemenata, cezijum, stroncijum, tricijum, rutenijum, plutonijum. Taj eksperiment je naziv Zelena trka. U osnovi, ideja je bila da se što brže dođe do plutonijuma pa je ostalo izbacivano u atmoseru. Naravno bez ikakvih filtera. Njih su postavili desetak godina kasnije.
1953. godine su vršili eksperimente na trudnicama i novorođenim bebama. Ubrizgavali su im radioaktivni jod. Jedna studija je imala cilj da se vidi kada i u kojoj meri jod prolazi kroz placentalnu barijeru. U drugoj studiji novorođenim bebama je ubrizgavan radioaktivni jod da bi se videlo koliko brzo se vezuje za štitnu žlezdu. U trećoj su kroz gastričnu sondu ubrizgavali zdravoj novorođenčadi radioaktivni jod. U četvrtoj su davali radioaktivni jod prerano rođenoj deci.
1956. godine pa sve do 1960. su deci sa cerebralnom paralizom ubrizgavali direktno u kičmu radioaktivne elemente. Veoma bolno. Nakon smrti su ispitivali njihov mozak. Za to vreme je bilo 1400 smrti.
1960. godine je sto građana Aljaske konstantno izlagano radioaktivnom jodu.
1962. godine opet Hanford Site. Ovoga puta je bilo i dobrovoljaca koji su pili mleko obogaćeno radioaktivnim jodom-131.
Ispitivanja na ljudima su rađena sa U-234 i U-238. Za U-238 se zna da nije mnogo bitan (ono kad naši uranijumski svedoci lupaju kako je OU kancerogen. OU je skoro potpuno U-238.
Ubrizgavan je ljudima da bi se odredila koja je ta količina koja izaziva oštećenja na bubrezima. Kasnije je probano da se koristi kao hemoterapija. Ipak, nedovoljno oštećuje ćelije da bi mogao da se koristi.
Neposredno nakon Drugog Svetskog Rata na Vanderbilt Univerzitetu čak 829 trudnica je dobilo radioaktivno gvožđe. Rečeno im je da im daju vitamine. Troje dece je umrlo od tumora i leukemije kao četiri žene nakon porođaja.
U Masačustetsu su 73 mentalno obolela deteta nahranili radioaktivnih kalcijumom. Sve u cilju proučavanja kako nutritijenti prelaze u krvotok. U Kaliorniji 29 pacijenata sa reumatoidnim artritisom su izložena zračenju čitavog tela da bi se skupili podaci za vojsku.
Pedesetih godina, meni jedan od najogavnijih eksperimenata, Medicinski Fakultet Virdžinija. Eksperimentisali su na teško opečenim siromašnim i crncima. Dodatno su im nanosili opekotine, ubrizgavali radioaktivni fosfor 32 i to doze koje su 50 puta veće od onih za zdrave ljude (19 MBq). Smrtnost je značajno porasla.
Radijum je kroz nos ubacivan da se treći krajnik uništi. To je urađeno kod 2.5 miliona Amerikanaca. Ovo ne spada u tajne eksperimente ali da bi došli do toga prvo su tajno to uradili na 582 deteta.
Onda imamo ubacivanje radijuma i torijuma pa davanje kortizola trudnicama.
Operacija Plumbbob. Čak 29 nuklearnih eksplozija. Uspeli su da izazovu niz karcinoma štitne žlezde. Da li je sada jasnije kada kažem kako su autori serije Černobilj licemerni?
Ili operacije Gabriel i Sunshine. Pokušavali su da utvrde koliko je radijacije potrebno da bi se uništio život na Zemlji. Bez ičijeg pristanka su nabavljali kosti tek preminule dece iz Evrope i Australije. Oni su istraživanja usmerili na Stroncijum ali, na kraju, došli su do zaključka da Stronijum 90 nije potencijalna pretnja.
Jedna majka je slučajno primetila da nedostaje noga lešu njenog deteta. Nakon toga nisu dozvoljavali da se vidi telo.
Eksperimenti su bili na siromašnim crncima sa karcinomom. Uglavnom za potrebe Ministarstva Odbrane.
Zračenje čitavog zela, zračenje testisa. Nakon zračenja testisa je rađena vazektomija sa opravdanjem da se ne bi stvarali mutanti. Istraživanja kao u Buhenvaldu, nacističkom logoru.
Licemerje je užasna stvar. Organizovali su sve što su mogli da bi sprečili izgradnju nuklearnih elektrana ali rade sve da bi ozračili ljude i eksperinentisali na njima. Dvostruki standardi. Ne čudi me i to da su eksperimenti bili na onima koji ne mogu da se brane.
Već sam rekao ali ponoviću. Strašna im je nuklearna nesreća u kojoj je od karcinoma umrlo 14 osoba nakon 33 godina a nije im strašno što su izazvali smrt od radioaktivnih padavina kod 21.000 svojih građana. Radioaktivni jod sa jedne vs radioaktivni jod sa druge strane.
Toliko sam zgrožen hipokrizijom da ću ono što su otkrili u svojim eksperimentima, a važno je, napisati u sledećem nastavku.
Uranijum
Ispitivanja na ljudima su rađena sa U-234 i U-238. Za U-238 se zna da nije mnogo bitan (ono kad naši uranijumski svedoci lupaju kako je OU kancerogen. OU je skoro potpuno U-238.
Ubrizgavan je ljudima da bi se odredila koja je ta količina koja izaziva oštećenja na bubrezima. Kasnije je probano da se koristi kao hemoterapija. Ipak, nedovoljno oštećuje ćelije da bi mogao da se koristi.
Drugi radioaktivni elementi
Neposredno nakon Drugog Svetskog Rata na Vanderbilt Univerzitetu čak 829 trudnica je dobilo radioaktivno gvožđe. Rečeno im je da im daju vitamine. Troje dece je umrlo od tumora i leukemije kao četiri žene nakon porođaja.
U Masačustetsu su 73 mentalno obolela deteta nahranili radioaktivnih kalcijumom. Sve u cilju proučavanja kako nutritijenti prelaze u krvotok. U Kaliorniji 29 pacijenata sa reumatoidnim artritisom su izložena zračenju čitavog tela da bi se skupili podaci za vojsku.
Pedesetih godina, meni jedan od najogavnijih eksperimenata, Medicinski Fakultet Virdžinija. Eksperimentisali su na teško opečenim siromašnim i crncima. Dodatno su im nanosili opekotine, ubrizgavali radioaktivni fosfor 32 i to doze koje su 50 puta veće od onih za zdrave ljude (19 MBq). Smrtnost je značajno porasla.
Radijum je kroz nos ubacivan da se treći krajnik uništi. To je urađeno kod 2.5 miliona Amerikanaca. Ovo ne spada u tajne eksperimente ali da bi došli do toga prvo su tajno to uradili na 582 deteta.
Onda imamo ubacivanje radijuma i torijuma pa davanje kortizola trudnicama.
Eksperimentisanje radioaktivnim padavinama
Operacija Plumbbob. Čak 29 nuklearnih eksplozija. Uspeli su da izazovu niz karcinoma štitne žlezde. Da li je sada jasnije kada kažem kako su autori serije Černobilj licemerni?
Ili operacije Gabriel i Sunshine. Pokušavali su da utvrde koliko je radijacije potrebno da bi se uništio život na Zemlji. Bez ičijeg pristanka su nabavljali kosti tek preminule dece iz Evrope i Australije. Oni su istraživanja usmerili na Stroncijum ali, na kraju, došli su do zaključka da Stronijum 90 nije potencijalna pretnja.
Jedna majka je slučajno primetila da nedostaje noga lešu njenog deteta. Nakon toga nisu dozvoljavali da se vidi telo.
Eksperimentisanje zračenjem
Eksperimenti su bili na siromašnim crncima sa karcinomom. Uglavnom za potrebe Ministarstva Odbrane.
Zračenje čitavog zela, zračenje testisa. Nakon zračenja testisa je rađena vazektomija sa opravdanjem da se ne bi stvarali mutanti. Istraživanja kao u Buhenvaldu, nacističkom logoru.
Već sam rekao ali ponoviću. Strašna im je nuklearna nesreća u kojoj je od karcinoma umrlo 14 osoba nakon 33 godina a nije im strašno što su izazvali smrt od radioaktivnih padavina kod 21.000 svojih građana. Radioaktivni jod sa jedne vs radioaktivni jod sa druge strane.
Toliko sam zgrožen hipokrizijom da ću ono što su otkrili u svojim eksperimentima, a važno je, napisati u sledećem nastavku.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."