Ozračeni padaju mrtvi po ulicama grada

Da sam samo malo luđi, možda bih poverovao u isprazne priče o radijaciji. Nisam, šta mogu. U pravu su moji prijatelji koji kažu da je HBO Chernobyl odlična serija, jer kako bi saznali da je sve što serviraju godinama laž. Na hiljade mrtvih, pustinja oko Pripjata, mrtvi padaju po Minsku i Kijevu svaki čas od radijacije a ako se ne rodi deformisano dete, to je čudo. Priznajem, pogrešio sam. Bez serije niko ne bi čuo da su to gluposti. 

Kako izgledaju tekstovi o karcinomima nastalim zbog radijacije? 

Uvek je isto. Gomila gluposti. Neki su dobijali i nobelove nagrade, što ne umanjuje netačnost. Svaki rad počinje opštim pričama o radijaciji, alfa, beta, gama... tra la la, bla bla. Onda sledi tačni deo u kome opisuju kako visoke doze radijacije ubijaju ćelije i mogu izazvati smrt organizma, jedinke, osobe. Tačno, visoke doze radijacije ne izazivaju mutaciju već destrukciju. 

E onda sledi traktat koji nema dodira sa realnošću. Počinje ovako: velike doze radijacije izazivaju smrt ali kod malih doza dolazi do mutacije jer ne postoji nikakav prag i baš su male doze opasne, čak i najminimalnije. Čuvena LNT teorija koju je uspostavila američka privatna kompanija Standard Oil Company ili kako se već u tom periodu zvala. Kompanija je, kako tvrde upućeniji od mene, finansirala i stvorila pokrete koji se bore protiv zagađenja, naravno najviše protiv nuklearnog koje ne postoji. Teoriju je prihvatio čitav svet i još uvek je zvanična. Jasno je da je netačna ali još uvek opstaje. 

Černobilj je najbolji pokazatelj opasnosti te zablude. Neposredno nakon nesreće, po LNT modelu, predviđeni broj mrtvih od karcinoma je bio – najmanje 20.000. Nakon 20 godina, nikako da ljudi umru, procena je smanjena na eto bar 4.000. Nakon 30 godina, žilavi ljudi, ne umire im se zbog loših prognoza. Samo 11 dokazanih smrti od karcinoma i 4 verovatne. 

Uzeo vredni japanac pa proučavao redom ljude koji su preživeli atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Svi će reći, umirali kao muve. Ma jok, kakvi. Oni koji su bili u zonama niske radijacije živeli su duže od ostalih Japanaca. 

Šta da kažemo o mestu Ramsar u Iranu? Po LNT izgleda niko ne želi da se bruka da daje prognozu ali reći ću ja. Pa tamo niko ne bi mogao da bude živ. Svi su već pomrli od karcinoma. Nego bezobrazni Iranci izgleda nisu čuli antinuklearne aktiviste, pa ne samo što su živi nego imaju značajno manje karcinoma. Slično je i u drugih mestima sa sličnim nivoom radijacije. 

Plutonijum kao primer 

Po antinuklearnim naučnicima jedna čestica plutonijuma je dovoljna da 8 milijardi ljudi dobije karcinom. Nego, nikako da ga dobiju. Plutonijum je alfa emiter, nesumnjivo opasan. Samo što ne izaziva karcinome. Koliko god tvrdili po nekim radovima, koji prepisuju opšte činjenice bez ulaženja u dubinu, u većini kvalitetnijih studija piše: plutonijum bi trebalo da izazove karcinome ali iz nepoznatih razloga nije. 

Ako je ogromna količina čestica unesena nastupiće smrt, inače kada se radi o manjim količinama efekat je prisutan uglavnom samo na prvom sloju, redu ćelija, maksimalno kod nekih kratkoživućih dolazi do četvrtog. 

Zato sad nova bezobrazna teorija: plutonijum izaziva karcinome ali tek nakon nekih 70 godina od izlaganja. Brutalna glupost. Već nakon 20 godina postoji toliko mnogo kombinacija drugih karcinogena da je nemoguće utvrditi povezanost. 

Radon i njegova familija 

Opšte poznata činjenica je da polovina svakodnevne radijacije otpada na radon i da radon izaziva karcinome, random, kako kome, ali izaziva. Ne postoji ni jedna, bar ne meni poznata, studija koja uzima sposobnost čišćenja pluća kao faktor. 

Bolje rečeno, nisu postojale, jer ovo što pišem je poteklo iz istraživanja “Norveške grupe (Sagstuen, Hole, Pettersen, Jeppesen, Henriksen)” kao i ostalih koji se bave time. Kao olakšavajuća okolnost, moram reći da se za mehanizam čišćenja pluća nije ni znalo do skoro (Brian Button, Univerzitet Severne Karoline, 2012). Mada je prilično logično. Većina čestica koje su nepotrebne iz vazduha, tipa prašine, se ne zadržava dugo u plućima već se izbaci. Ako je previše, onda ne može da se izbaci i nastupa šteta. 

Potrebno je oko 30 minuta da se očiste pluća. Što dublje u pluća prodre, sve je teže da se očisti (sličan problem je sa TBC). Pluća oštećena duvanom i zagađenjem imaju oštećen mehanizam čišćenja. Ako se prostor redovno provetrava, praktično nema problema sa radonom. Ako posmatramo samo vezu radon-pušenje-zagađenje u velikim gradovima, čak 90% pušača u velikim zagađenim sredinama može tokom života razviti karcinom pluća. Naravno, postoji previše drugih faktora da bi to bio jedini koji određuje. Svako nepušač u prostorijama u kojima drugi puše a u zagađenim sredinama je potencijalna žrtva (što pušače uglavnom nikada nije briga).

Zbog toga radon neće izazvati karcinom pluća kod nepušača ili tamo gde nema zagađenja, od upotrebe fosilnih goriva, pre svega. Ali, u sinergiji sa dimom i zagađenjem, hoće. Da li radon, da li ostalo iz dima, nije mnogo važno, efekat je isti. Da je radon jedini razlog, karcinomi pluća bi se javljali dominantno u prvih 20 godina života a ne obično oko 50. 

O uranijumu, uranu, nema svrhe ni da pišem. Svakome ko može da dočara u glavi šta su male a šta su velike doze, savršeno je jasno da ne može izazvati karcinom. 

Radijacija retko izaziva karcinome ali strah od radijacije izaziva smrt. Strah, kako je već napomenuto, širi industrija fosilnih goriva, kao i industrija izrade nuklearnog naoružanja. Njihovi direktni pioni su razne grupe “zelenih”. Ne svi, naravno. I pametnjakovići koji sve najbolje znaju. Oni što znaju sve o GMO, HAARP-u, Chemtrailsima, osiromašenom uranijumu, vakcinama. Oni čije znanje potiče od obrazovanja po skaradnim medijima i opskurnim.

Žalosno je kada stručni ljudi stanu na stranu šarlatana, upitna je odmah njihova stručnost. 

Ljudi na prvoj slici nisu žrtve radijacije već gladi. Takva budućnost nas čeka, ili mnogo gora, ako se dopusti da šarlatani unište nauku. Bukvalno tako.