Kovid-19: Priče obolelih

Слика
Suvoparno iznošenje podataka ne daje pravu sliku o nekoj bolesti. Naravno da su činjenice važne ali ako ne sagledavamo ljude i njihove sudbine onda nije važno što kao nešto mnogo znamo. Zato priče ljudi koji su bili bolesni. Bez imena ali uz puno poštovanja prema njima.


Prva priča
Imam 63, radim u jednoj velikoj firmi. Početkom marta razbolela se jedna žena koja radi kod nas. Nismo mnogo obraćali pažnju, za nas je to bio tek neki daleki kineski virus. Žena je nedelju dana bolesna dolazila na posao. Onda se razbolela još jedna žena i ubrzo umrla. Javili su za nju. Razbolelo se nas 14. Niko nije testiran. Ležala sam potpuno nemoćna, nisam mogla ni da se pomerim. Ujutru mi je bivalo lakše ali svaka noć je bila strašna. Moj suprug se razboleo kada sam već počela da ustajem. Oboje smo sada dobro. Kako sam sigurna da sam bila bolesna? Ispitali su nam antitela, svima koji smo bili bolesni, u Nacionalnoj studiji.
Druga priča
Vojnik sam, imam 27. Pune dve nedelje sam imao slabu temperaturu. Poč…

Priča u ogledalu


Pokušavam da dremam u neudobnom autobusu od Niša ka Pirotu jednog svakodnevnog i ranog kišnog novembarskog jutra. Izgleda i danas uzalud. Negde iza Palanke u bus ulazi sredovečna žena, pita da li je slobodno, naravno (nadam se da neće da priča putem) i lenjim pokretima smešta se pored mene sa nekoliko polupraznih torbi.

Posle par minuta iz torbe izvlači uredno spakovan komad domaćeg hleba i neki sir u njemu i nudi me, ne hvala, nisam gladna...treba rano da se jede, rano organizam najbolje vari hranu i nastavlja još nešto (ali ne, nismo svi rodjeni da u isto vreme jedemo, spavamo i slično, ono kolektivno divlje i smensko u nama, ali možda ću drugi put o tome), razmišljam, bez želje da se upuštam u bilo kakva razgovor

Žena je ipak vedra i nastavlja svoju priču dok ja tupo klimam glavom ( vaspitana da ne prekidam, željna da kažem pusti me). A priča tako obična, a ona verovatno zamišlja da je specifično zanimljiva i nastavlja da brblja, pa ću vam nekako preneti gomile tih ”mudrosti”.

Bila je student psihologije, nekada davno, ostalo joj je još nekoliko ispita do kraja (eh opet ona ofucana farsa o tih nekoliko ispita do kraja fakulteta), razočarala se u svoju veliku ljubav a više spoznala svrhu i smisao života i razne mudrosti ( o ne valjda neka sektašica u nizu) i rešila da živi po principima prirode (“začetnica zdravog života” opet jedna u nizu- razmišljam ja) i preseli se na Staru planinu gde će naći svoj mir (već vidim sebe kako uvlačim glavu u okovratnik jakne i znam, nema ništa ni od mira ni od dremanja). Tu se hrani zdravo, pešači, živi po svojim pravilima, i šta znam šta već, skromno, bez velikih potreba i očekivanja i iznad svega se oseća veoma zadovoljno ( već uzdišem).
I na vrhuncu svega objasniće mi kako ljudski mozak postaje savrešen!!
Evo na primer ti, ti imaš oklope oko sebe i ne dozvoljavaš ljudima da ti priđu i ne shvataš život i sitna zadovoljstva u njemu ( kako je lepo ono drvo, ovaj pogled, pa I ova kiša koja pada).
Tako sam i ja (ONA) prolazila kroz mnoge faze dok nisam shvatila kako mozak kroz vreme postaje savršen. Prvo si mlad, i sve što se desi, svaki čovek, iskustvo, sve što prodje kroz tvoj život jako nadražajno deluje na tvoj mozak i čini te i ranjivim i srećnim i nesrećnim i donosi ti brojna iskustva...a ona teška i bolna kao moja (njena) nateraju mozak da počinje da se brani od svih ljudi i doživljaja, stvara slojeve i oklope oko sebe, kao ljusku za ljuskom (verovatno kako glavica kupusa, list po list, a dok dođeš do suštine ostaje ništa...opet valjda negativno razmišljam) i postaješ kao oklopljeno vozilo...nepristupačna za lepe stvari.

A lepe stvari su svuda oko nas. Onda ima ljudi i dogadjaja koji umeju da sljušte sloj po sloj, neki idu dalje - zavisi koliko ih pustiš i shvatiš da nisu oni krivi već da se samo grčevito braniš od njih i da tvoj mozak ne dozvoljava da ti bude lepše (mislim da sam već glasno rekla UH).





A onda sazriš, opustiš se, I počinješ da pustaš ljude i dogadjaje u svoj život. I vidiš...oni te ne povredjuju, oni samo prolaze kroz tvoj mozak, modifikuju ga na trenutke, a zatim se on vrati u prethodno stanje... I tako se spreman za svaki doživljaj, tako si savršen. Prolaze kroz tebe i kroz čitav tvoj um, ne mogu da ga izmene a misle da upravo to rade, a ti radiš ono što ti želiš.
E sad je već preterala. Da li ona misli da ja svoj mozak doživljavam kao puding ili gel kroz koji provučeš prste i on se vrati u prethodno stanje bez ikakvih posledica! O kakva žena,. Ali sreća izlazim.
Izvinite silazim sad, prijatno... I opet mi propala nada da ću dremati tih pola sata, a radim čitav dan I pripravna sam celu noć... kakvi naporni ljudi, kakve laži o spoznaju stvari, kako zavaravaju sebe!

Коментари

  1. Baš bezveze...
    Pokušaj NLP-a koji nije malicioznog karaktera.
    Trebala si da se prepustiš i slušaš. Odmorila bi se, možda i dremnula.
    Ups... Možda bi onda NLP bio uspešan jer kad bi se probudila ne bi bilo novčanika?
    Šalim se. Ne treba uzimati neku sirotu sudbinu u ruke i sa njom se ismevati. Svako ima svoje probleme i svako pokušava da pronađe svoj mir.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."

Популарни постови са овог блога

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?

Istine i laži o novom korona virusu (SARS-CoV-2)