Dan posle smaka sveta
I dan danas se pitam kada je sve počelo. Da li sam osetio unapred nešto u stomaku? Neka čudnu nelagodnost. Mislim da je to bilo kada sam sa prijateljima ćaskao u okviru grupe "Nauka". Želim verovati da su moji prijatelji dobro. Nadam se tome. Možda ih nekada negde sretnem. Ko zna.
Svi su verovali da je priča o super virusu plod mašte nekih književnika i ludih naučnika ali, pogrešili su. Dok smo živeli u blaženom neznanju praćenom ispadima poricača nauke virusi su se spremali. Ne verujem da mogu kovati plan ali radili su ono što najbolje znaju, pripremali odsudnu bitku protiv ljudskog roda.
Možda je to samo posledica evolucije. Prilagođavanje virusa novim situacijama. Možda su samo iz prikrajka čekali. U početku pandemije je bilo onih koji su glasno govorili da je Super Virus božija kazna za sve naše grehe. Kasnije su prestali govoriti. Možda i nisu ali nije bilo načina da se čuju. Ili su bili mrtvi.
Neki od ptičjih gripova
Pojavila se vest da Kina uporno odbija da podeli uzorke virusa H7N9 sa ostalima. Na molbe su ostali gluvi i nemi. Koji je bio njihov motiv? Lako ih bilo optužiti da ne dele uzorak jer žele biti jedini sa vakcinom. Njihovo objašnjenje je bilo da virus toliko mutira da nema preciznog uzorka. Razlog više nije važan.
Bilo je virusologa i epidemiologa koji su upozoravali desetak godina ranije, onda kada je počela pandemija "svinjskog" gripa, da je to samo uvod. Uvod u mutaciju dva virusa u medijima nazvanih svinjskim i ptičjim. Svinjski je jako zarazan ali ne toliko smrtonosan a ptičji je slabo zarazan ali veoma smrtonosan. Zajedno? Užasna kombinacija.
Kada počne neka epidemija ljudi budu često zbunjeni nazivima virusa. Ponekada pomisle da im je sve jasno. Najčešće misle da je grip jedan i da lekari samo izmišljaju neke brojke. To je daleko od istine. Grip daje slične simptome ali je svaki različit. I ne, lekari, virusolozi, epidemiolozi ne izmišljaju svake godine nove nazive. Mada to stvarno nije važno.
Na dva aerodroma, skoro istovremeno, Njujork i Pariz, sleteli su avioni koje je dočekala gomila medicinskih ekipa. Piloti su javili da u avionima ima obolelih ljudi. To je već bilo zanimljivo, naravno, niko još nije shvatao ozbiljno. Nakon dva dana počeli su da umiru putnici iz oba aviona.
Toliko je trebalo. Dve nedelje. Sada su slučajevi bili prijavljeni u puno država. Iznenađujuće, nakon Koreje prva na udaru je bila Kanada. Iz Kanade zaraza je prešla u SAD. Trebalo je 7 dana da CDC reaguje. Još uvek ništa alarmantno ali ubrzano pristižu upozorenja iz CDC i FEMA za SAD a iz WHO za čitav svet.
Tada sam se setio knjige Stivena Kinga The Stand. Tako počinje. Suviše verno. Kao je video. Kao da ima mogućnost da vidi događaje unapred. Super grip. Kasno je bilo da se počne čitanje za one koji nisu uviđali takvu mogućnost.
Počela je panika. Broj mrtvih se više nije objavljivao. Na dalje dani nisu postojali. Civilizacija je stala. Nestala, kao da se zaturila, kao da je bila samo san.
“Why listen to me? I can only predict epidemics and plagues.”
― The Normal Heart & The Destiny of Me
Da li se nešto desilo ovog ili onog dana, postalo je nevažno.
Internet je genijalno zamišljen, praktično je večan ali da bi radio potrebni su ljudi. Slično je sa električnom energijom. Ni voda nije izuzetak. Savršeno dizajnirani sistemi su počeli da se gase.
Činjenica je da će epidemije izbiti uvek u gradovima. Mnogo ljudi na malom prostoru. U trenutku kada nastupi panika svi pokušaju da pobegnu iz grada u selo. Tako se epidemija širi tamo gde je nije bilo. Tako se desilo.Svi su odjednom upalili automobile i zakrčili sve ulice.
Šta poneti sa sobom? Najvažnije je obezbediti dovoljnu količinu vode. Idealno je imati po 2 litra po osobi dnevno za piće. Ali voda je neophodna i za druge stvari. Hrana, izbor je konzervirana. Ne može se očekivati da će se van grada nailaziti na hranu. Kada svi nagrnu ka malim centrima u kojima ima hrane dovoljne za mali broj ljudi, neminovno dolazi do nestašice. Idealno je imati teretni auto ali kako i gde smestiti sto litara vode. Voda koja se normalno nalazila na dohvat ruke postala je problem.
Manjak vode dovodi do toga da sem osnovne epidemije počne širenje drugih bolesti. To obično nikome ne pada na pamet. Najvažniji lekovi su vakcine i antibiotici. Bez njih sledi umiranje od običnih posekotina. Ko je bio vakcinisan imao je šanse da preživi.
Zanima me da li su antivakcinaši odbili vakcine i antibiotike? Sumnjam. Ono što je proizvedeno do tada je to. Nema nove proizvodnje. Nema novih izuma. Nema novih ideja. Svet se vraća na nulu. Reset.
Popularno je mišljenje da bi počelo pljačkanje radnji sa tehnikom. Moguće ali je potpuno besmisleno. Čemu televizori bez televizije i struje. Ipak je počelo. Najviše su odnosili najveće televizore. Sedeti u mraku i gledati ugašen tv. Ljudi nisu shvatili da televizije više neće biti.
“In times of stress and danger such as come about as the result of an epidemic, many tragic and cruel phases of human nature are brought out, as well as many brave and unselfish ones.”
― Sanitation in Panama
Sasvim je sigurno da bi se formirale bande. Svojstveno je ljudima da postupaju glupo. Na bande se mora računati. Na njihovo bezumlje takođe. Umesto da se čuva svaki život, biće ubijanja. Ne očekujte logiku. Nema logike. Neko ne ume drugačije da se nosi sa apokalipsom. Neko će biti deo nje. Trebalo je zaobići bande. Srećom oni u bandama nisu vredni, lenji su tako da to nije bio preveliki problem.
Postoji mišljenje da će vojska organizovati centre, sigurne zone ali to je samo predubeđenje. Vojska će kao i svaka druga organizacija biti devastirana. Potraga za vojnim centrom je bila neuspešna.
Thought is an infection. In the case of certain thoughts, it becomes an epidemic.
Deluje mi da su moguće samo dve destinacije - more ili jezera/velike reke. More je dobar izbor za hranu ali ne uvek za vodu. Velike reke i jezera su zgodnije zbog vode koja se može koristiti za piće. Stari zanati postaju ponovo aktuelni. Potrebno je obrađivati zemlju, potrebno je praviti alate. Sva znanja bazirana na struji ne vrede.
Ljudi bi se morali udružiti u zajednice koje bi, nalik na prvobitne zajednice, bile organizovane tako da obezbede preživljavanje.
Najbolje mesto se pokazalo ono gde se reka uliva u more. Ima vode za piće, ima hrane iz mora. Moguće je održavati higijenu.
Nakon organizovanja preživelih i sređivanja divljih bandi situacija se nije smirila. Nedostatak lekova i nemogućnost proizvodnje novih su doveli do drugog talasa umiranja. Umiralo se od sepse, od tetanusa, besnila, prehlade.
Treći talas je bio sa difterijom, kolerom, malim boginjama, veliki kašalj je pokazao zašto je veliki. Proneli su se glasovi da negde ima kuge, lepre i velikih boginja...
(iz Dnevnika preživelog)
Pretpostavka da neće doći do ovakvih događanja je držanje glave u pesku. Nije pitanje da li već kada. Odnos pojedinaca, koji više nisu pojedinci već veliki brojevi, prema nauci je katastrofalan. Dovešće do ovoga. Ne treba gledati procenat već realne brojeve. Na području bivše Jugoslavije je aktivno oko 50.000 antirazumskih, antinaučnih spodoba. Imaju agresivan nastup, ima ih svuda. Svojih ubeđenja se drže čvrsto, ne odstupaju.
Jasno je da nemaju argumente. Njihove činjenice ne postoje. Priče su izmišljene. Istina im nije važna. Jedan jedini cilj. Da unište razum. Oni sami ga nemaju. Obrazovanost im je nedovoljna, slaba. Ubeđenost im potiče iz vere a ne iz znanja. Kao što religija ispira mozak tako to rade i oni. Slepo se drže laži. Slepo veruju u laži koji sami smisle. Vređa ih razum, vređa ih nauka, vređa ih znanje. Vređaju ih činjenice. Uradiće bilo šta da pobede. U tuđoj smrti doživljavaju morbidno orgazmičko zadovoljstvo.
Nasuprot njima stoji šačica ljudi spremnih da se javno uhvate u klinč. Pročitao sam puno puta komentar da su budale oni koji se raspravljaju sa antirazumskim spodobama jer "nema potrebe". Ima potrebe. Postoje ljudi koji ne razlikuju lažnu od prave vesti. Ako čitaju samo lažne verovaće u njih. Laž uvek zvuči zanimljivije, nije dosadna. Istina je često dosadna.
Kako bi verovatno izgledalo u brojkama ako bi se desio super grip pandemija. Uzećemo za primer zadnje podatke iz Kine i podatke iz pandemije Španskog Gripa. Mutacija virusa koji zarazi 33% populacije sa virusom koji ubija 40% obolelih. Bolest ide u tri talasa sa novim mutacijama.
Populacija približno 7.700.000.000 ljudi. Oboleće približno 2.310.000.000 ljudi. U prvom od tri talasa će preminuti 924.000.000 ljudi. U drogom oko 510.000.000 ljudi a u trećem oko 1.280.000.000 ljudi. U ta tri talasa od pridruženih bolesti će umreti još oko 100.000.000. Zbog nemogućnosti lečenja svojih osnovnih bolesti još oko 200.000.000. U paničnoj evakuaciji sigurno još 100.000.000. To je samo u prva tri talasa. 3.114.000.000 ljudi.
Nakon toga slede druge zarazne bolesti koje će zbog nedostatka lekova pobiti oko 1.000.000.000 ljudi. Glad će pobiti još jednu milijardu.
Nakon svega broj preživelih neće biti veći od 616.000.000 ljudi.
Nije pitanje da li će se to desiti već kada će se to desiti. Ako se nastavi ovakav trend to je neminovno. Nisu krivi virusi niti bakterije, kriva je naša nesposobnost da se odupremo magijskim verovanjima i lenjosti.
Onih koji ne veruju nauci ima svuda ali kod nas počinju da dominiraju. Prvo se to pokazalo u epidemiji morbila. Sasvim nepotrebno umiranje zbog laži koje šire psihopate i plaćenici. Spremni su da žrtvuju svako tuđe dete, beskompromisno. To im nije ni najmanji problem. Neće trepnuti okom.
Strašno je što smo došli do toga da se pitamo treba li verovati nauci. Već to, samo po sebi je poražavajuće.
Moderna kuga
Nulti dan
Svako od nas se nekada razočara. Neko u ljude, neko u sam život. Nekada, saznanje da ste razočarani dođe kasnije a onaj nagoveštaj u stomaku postane jasan. Kao dan 1. uzimam vest da je virus iz Kine prešao u Južnu Koreju. Tada to nije bila bitna vest. Kina, Koreja, daleko. Koga još brinu vesti o nekom gripu tamo negde daleko. Kasnije sam saznao da je to bio pravi početak. Ne nulti pacijent, ko zna ko je bio to i kada, već početak širenja.Dan 7
Na dva aerodroma, skoro istovremeno, Njujork i Pariz, sleteli su avioni koje je dočekala gomila medicinskih ekipa. Piloti su javili da u avionima ima obolelih ljudi. To je već bilo zanimljivo, naravno, niko još nije shvatao ozbiljno. Nakon dva dana počeli su da umiru putnici iz oba aviona.
Dan 15
Toliko je trebalo. Dve nedelje. Sada su slučajevi bili prijavljeni u puno država. Iznenađujuće, nakon Koreje prva na udaru je bila Kanada. Iz Kanade zaraza je prešla u SAD. Trebalo je 7 dana da CDC reaguje. Još uvek ništa alarmantno ali ubrzano pristižu upozorenja iz CDC i FEMA za SAD a iz WHO za čitav svet.
Tada sam se setio knjige Stivena Kinga The Stand. Tako počinje. Suviše verno. Kao je video. Kao da ima mogućnost da vidi događaje unapred. Super grip. Kasno je bilo da se počne čitanje za one koji nisu uviđali takvu mogućnost.
Dan 30
Počela je panika. Broj mrtvih se više nije objavljivao. Na dalje dani nisu postojali. Civilizacija je stala. Nestala, kao da se zaturila, kao da je bila samo san.
“Why listen to me? I can only predict epidemics and plagues.”
― The Normal Heart & The Destiny of Me
Nadalje dani nisu bitni
Da li se nešto desilo ovog ili onog dana, postalo je nevažno.
Internet je genijalno zamišljen, praktično je večan ali da bi radio potrebni su ljudi. Slično je sa električnom energijom. Ni voda nije izuzetak. Savršeno dizajnirani sistemi su počeli da se gase.
Bežanje iz grada
Bolnice mogu primiti maksimalno 1% stanovništva. Sa epidemijom u kojoj je 30% obolelih bolnice će stradati vrlo brzo.Činjenica je da će epidemije izbiti uvek u gradovima. Mnogo ljudi na malom prostoru. U trenutku kada nastupi panika svi pokušaju da pobegnu iz grada u selo. Tako se epidemija širi tamo gde je nije bilo. Tako se desilo.Svi su odjednom upalili automobile i zakrčili sve ulice.
Šta poneti sa sobom? Najvažnije je obezbediti dovoljnu količinu vode. Idealno je imati po 2 litra po osobi dnevno za piće. Ali voda je neophodna i za druge stvari. Hrana, izbor je konzervirana. Ne može se očekivati da će se van grada nailaziti na hranu. Kada svi nagrnu ka malim centrima u kojima ima hrane dovoljne za mali broj ljudi, neminovno dolazi do nestašice. Idealno je imati teretni auto ali kako i gde smestiti sto litara vode. Voda koja se normalno nalazila na dohvat ruke postala je problem.
Manjak vode dovodi do toga da sem osnovne epidemije počne širenje drugih bolesti. To obično nikome ne pada na pamet. Najvažniji lekovi su vakcine i antibiotici. Bez njih sledi umiranje od običnih posekotina. Ko je bio vakcinisan imao je šanse da preživi.
Zanima me da li su antivakcinaši odbili vakcine i antibiotike? Sumnjam. Ono što je proizvedeno do tada je to. Nema nove proizvodnje. Nema novih izuma. Nema novih ideja. Svet se vraća na nulu. Reset.
Popularno je mišljenje da bi počelo pljačkanje radnji sa tehnikom. Moguće ali je potpuno besmisleno. Čemu televizori bez televizije i struje. Ipak je počelo. Najviše su odnosili najveće televizore. Sedeti u mraku i gledati ugašen tv. Ljudi nisu shvatili da televizije više neće biti.
“In times of stress and danger such as come about as the result of an epidemic, many tragic and cruel phases of human nature are brought out, as well as many brave and unselfish ones.”
― Sanitation in Panama
Sasvim je sigurno da bi se formirale bande. Svojstveno je ljudima da postupaju glupo. Na bande se mora računati. Na njihovo bezumlje takođe. Umesto da se čuva svaki život, biće ubijanja. Ne očekujte logiku. Nema logike. Neko ne ume drugačije da se nosi sa apokalipsom. Neko će biti deo nje. Trebalo je zaobići bande. Srećom oni u bandama nisu vredni, lenji su tako da to nije bio preveliki problem.
Postoji mišljenje da će vojska organizovati centre, sigurne zone ali to je samo predubeđenje. Vojska će kao i svaka druga organizacija biti devastirana. Potraga za vojnim centrom je bila neuspešna.
Thought is an infection. In the case of certain thoughts, it becomes an epidemic.
Koji put odabrati?
Deluje mi da su moguće samo dve destinacije - more ili jezera/velike reke. More je dobar izbor za hranu ali ne uvek za vodu. Velike reke i jezera su zgodnije zbog vode koja se može koristiti za piće. Stari zanati postaju ponovo aktuelni. Potrebno je obrađivati zemlju, potrebno je praviti alate. Sva znanja bazirana na struji ne vrede.
Ljudi bi se morali udružiti u zajednice koje bi, nalik na prvobitne zajednice, bile organizovane tako da obezbede preživljavanje.
Najbolje mesto se pokazalo ono gde se reka uliva u more. Ima vode za piće, ima hrane iz mora. Moguće je održavati higijenu.
Nakon organizovanja preživelih i sređivanja divljih bandi situacija se nije smirila. Nedostatak lekova i nemogućnost proizvodnje novih su doveli do drugog talasa umiranja. Umiralo se od sepse, od tetanusa, besnila, prehlade.
Treći talas je bio sa difterijom, kolerom, malim boginjama, veliki kašalj je pokazao zašto je veliki. Proneli su se glasovi da negde ima kuge, lepre i velikih boginja...
(iz Dnevnika preživelog)
Epilog
Pretpostavka da neće doći do ovakvih događanja je držanje glave u pesku. Nije pitanje da li već kada. Odnos pojedinaca, koji više nisu pojedinci već veliki brojevi, prema nauci je katastrofalan. Dovešće do ovoga. Ne treba gledati procenat već realne brojeve. Na području bivše Jugoslavije je aktivno oko 50.000 antirazumskih, antinaučnih spodoba. Imaju agresivan nastup, ima ih svuda. Svojih ubeđenja se drže čvrsto, ne odstupaju.
Jasno je da nemaju argumente. Njihove činjenice ne postoje. Priče su izmišljene. Istina im nije važna. Jedan jedini cilj. Da unište razum. Oni sami ga nemaju. Obrazovanost im je nedovoljna, slaba. Ubeđenost im potiče iz vere a ne iz znanja. Kao što religija ispira mozak tako to rade i oni. Slepo se drže laži. Slepo veruju u laži koji sami smisle. Vređa ih razum, vređa ih nauka, vređa ih znanje. Vređaju ih činjenice. Uradiće bilo šta da pobede. U tuđoj smrti doživljavaju morbidno orgazmičko zadovoljstvo.
Nasuprot njima stoji šačica ljudi spremnih da se javno uhvate u klinč. Pročitao sam puno puta komentar da su budale oni koji se raspravljaju sa antirazumskim spodobama jer "nema potrebe". Ima potrebe. Postoje ljudi koji ne razlikuju lažnu od prave vesti. Ako čitaju samo lažne verovaće u njih. Laž uvek zvuči zanimljivije, nije dosadna. Istina je često dosadna.
Kako bi verovatno izgledalo u brojkama ako bi se desio super grip pandemija. Uzećemo za primer zadnje podatke iz Kine i podatke iz pandemije Španskog Gripa. Mutacija virusa koji zarazi 33% populacije sa virusom koji ubija 40% obolelih. Bolest ide u tri talasa sa novim mutacijama.
Populacija približno 7.700.000.000 ljudi. Oboleće približno 2.310.000.000 ljudi. U prvom od tri talasa će preminuti 924.000.000 ljudi. U drogom oko 510.000.000 ljudi a u trećem oko 1.280.000.000 ljudi. U ta tri talasa od pridruženih bolesti će umreti još oko 100.000.000. Zbog nemogućnosti lečenja svojih osnovnih bolesti još oko 200.000.000. U paničnoj evakuaciji sigurno još 100.000.000. To je samo u prva tri talasa. 3.114.000.000 ljudi.
Nakon toga slede druge zarazne bolesti koje će zbog nedostatka lekova pobiti oko 1.000.000.000 ljudi. Glad će pobiti još jednu milijardu.
Nakon svega broj preživelih neće biti veći od 616.000.000 ljudi.
Nije pitanje da li će se to desiti već kada će se to desiti. Ako se nastavi ovakav trend to je neminovno. Nisu krivi virusi niti bakterije, kriva je naša nesposobnost da se odupremo magijskim verovanjima i lenjosti.
Onih koji ne veruju nauci ima svuda ali kod nas počinju da dominiraju. Prvo se to pokazalo u epidemiji morbila. Sasvim nepotrebno umiranje zbog laži koje šire psihopate i plaćenici. Spremni su da žrtvuju svako tuđe dete, beskompromisno. To im nije ni najmanji problem. Neće trepnuti okom.
Strašno je što smo došli do toga da se pitamo treba li verovati nauci. Već to, samo po sebi je poražavajuće.
Odličan tekst!
ОдговориИзбришиHvala
ИзбришиAleksandre, pocecu da verujem u teorije zavere da neko zeli da na planeti ostane samo odabranih 616.000.000 ljudi, ako se tako mogu nazvati.
ОдговориИзбришиTo je samo pretpostavka šta bi se desilo ukoliko se ne pazi.
ИзбришиTrenutno Kina odbija da podeli uzorke virusa mutiranog gripa H7N9 sa ostalim svetom tako da niko nije u stanju da napravi vakcinu.
Ideja o supergripu postoji već godinama kao mogućnost, puno toga bi moralo da se poklopi a pre svega da ga prenose ptice selice i da ima mnogo veću zaraznost.
Pre 15-tak godina,radila sam kao prevodilac obrazovnih sadrzaja na nekoliko tv stanica.Internet,bar ovde,gotovo u zacetku,televizije,pune aktuelnih propagandi,kao i sada,pa su moji prevodi,koji su zapravo popunjavali praznine u programu,ipak bili gledani.Neke sam setove kaseta dobijala,neke birala sama,ali to je bilo to,teme globalnog otopljavanja,promena na planeti Zemlji,cunnamiji,tamo gde ih niko nikada nije video,citav serijal o "Spanish Lady' koja je pokosila ljude...Sve to tada,pre vise od decenije i po,divno spakovano u zanimljive,efektne emisije,uz komentare strucnjaka,naucnika,eksperata raznih oblasti.Pisem ovo,po asocijaciji iz Vaseg teksta,jer je svaki od njih izgovorio recenicu koju ste i Vi - not a question whether,but when.Ostatak znamo,mnogo tih ''kada'' je vec ocekivanje koje se ponavlja.Gledalo se to sve vec negde po svetu,pa i u nasoj sicusnoj tacki zivljenja,nije se primilo kao upozorenje,cak ni kao svest da je moguce (opet).A onda su vaskrsnuli Tarabici,Nostradamusi i sl. a internet,divna alatka za zeljne znanja,povukao je i reke budala,cunamije gluposti,poplave istine i zemljotrese ludila.Veoma rado citam Vas blog i ako me duboko uznemiri svaka tema.Ne iz pustog,prostog licnog straha,vec zato sto mogu videti to sto govorite i vidite,sto je tako onespokojavajuce,gorko,a ipak nemilosrdna istina.Da,nije pitanje da li ce,vec kada.A kod ''kada'' je,gotovo uvek,kasno,
ОдговориИзбриши