Sve prevare farmako (mafije) industrije
U raspravama često naletim na pseudoargument da farmakomafija zarđuje na lekovima. Argument je sam po sebi jako glup ali nije netačan. Glup, naravno da svaka industrija radi za novac. Ne znam kako neko očekuje da prima platu a da drugi ne naplaćuju. Možda će to biti moguće u komunizmu, barem teoretski, možda nekom drugom utopijskom društvu a ima projekata, čak i dobrih ali nije moguće dokle god ima ljudi koji iznad svega stavljaju novac.
Tačan, postoji puno primera da je farmako industrija umešana u nečasne radnje. Zato se mora postaviti granica između trgovaca i onih ljudi koji naporno rade da pronađu nove i nove lekove. Simbioza postoji. Nema napretka bez novca. Bez napretka ne postoji novac. Takav je svet u kome živimo. Nije idealan. Kartaroški pojam ali igra se sa kartama koje su podeljene. Mada kod nas prevladava opcija koja forsira da smo jadni i žrtve.
Načini kako farmakoindustrija vara
Poznato je šest velikih šema organizovanih prevara. Sigurno da postoje i druge ali ove su identifikovane kao najčešće:
- kršenje GMP (Good Manufacturing Practice)
- Off-Label prodaja
- Prevara sa najboljom cenom
- Uvećavanje računa
- Miksovanje dodatnih supstanci
- Ruka ruku mije
Kršenje GMP
Kršenje Dobre Proizvođačke Prakse je ozbiljan prestup. Podrazumeva da proizvođač nema dobre uslove za proizvodnju, nema adekvatno osoblje, ne vodi dobru dokumentaciju, nema adekvatnu kontrolu supstanci ili krajnjeg proizvoda. Sama po sebi ova vrsta prevare je najopasnija. Karakteristična je za male fabrike. Nije uobičajena među glavnim igračima.
Zašto je opasna? Zato što daje proizvod koji je nepouzdan. Proizvod koji nije siguran i ima velike šanse da bude loš za zdravlje. Zašto se neko odlučuje za to? Samo novac, nema drugih razloga. Nema opravdanja. Vlast koja naleti na tako nešto mora burno da reaguje. Nereakcija je saučesništvo. Nekoliko Zakona svih zemalja se bave ovom problematikom.
Off-Label prodaja
Prodaja lekova koji nisu odobreni za prodaju. Deluje kao nešto smešno ali je to prevara kojom su se bavile mnoge poznate kompanije. Lek iz nekog razloga ne dobije dozvolu za upotrebu ali to ne sprečava kompanije da ga reklamiraju i prodaju ispod ruke. U to su dalje umešani nečasni lekari koji preporuče baš taj lek kao najbolji i daju savet kako da se kupi.
Drugi način iste prevare je da lek dobije dozvolu za jednu bolest, obično minornu ili kao neka vrsta pomoćnog sredstva. Ali agenti kompanije opet nečasnim lekarima donose dokaze da je taj lek upravo za drugu bolest koja se ne nalazi na listi. To je prepoznato kao jedna od vrhunskih prevara i kažnjava se.
Ispod je lista poznatijih otkrivenih prevara sa linkovima:
- 1.1 Parke-Davis, Warner-Lambert and Pfizer: Off-label promotion of Neurontin, May 2004
- 1.2 Serono: Off-label promotion of Serostim, October 2005
- 1.3 Schering-Plough: Off-label promotion of Intron A and Temodar, August 2006
- 1.4 InterMune: Off-label promotion of Actimmune, October 2006
- 1.5 Cell Therapeutics: Off-label promotion of Trisenox, April 2007
- 1.6 Medicis Pharmaceutical: Off-label promotion of Loprox, May 2007
- 1.7 Orphan Medical and Jazz Pharmaceuticals: Off-label promotion of Xyrem, July 2007
- 1.8 Bristol-Myers Squibb and Otsuka American: Off-label promotion of Abilify, September 2007
- 1.9 Cephalon: Off-label promotion of Actiq, Gabitril and Provigil, September 2008
- 1.10 Eli Lilly: Off-label promotion of Zyprexa, January 2009
- 1.11 Pfizer: Off-label promotion of Bextra, Geodon, Zyvox and Lyrica, September 2009
- 1.12 Alpharma: Off-label promotion of Kadian, March 2010
- 1.13 AstraZeneca: Off-label promotion of Seroquel, April 2010
- 1.14 Ortho-McNeil-Janssen: Off-label promotion of Topamax, May 2010
- 1.15 Novartis: Off-label promotion of Tobi, May 2010
- 1.16 Allergan: Off-label promotion of Botox, September 2010
- 1.17 Novartis: Off-label promotion of Trileptal, September 2010
- 1.18 Forest Laboratories: Off-label promotion of Levothroid, Celexa and Lexapro, September 2010
- 1.19 Élan: Off-label promotion of Zonegran, December 2010
- 1.20 Kos Pharmaceuticals: Off-label promotion of Advicor and Niaspan, December 2010
- 1.21 UCB: Off-label promotion of Keppra, June 2011
- 1.22 Novo Nordisk: Off-label promotion of NovoSeven, June 2011
- 1.23 Pfizer: Off-label promotion of Detrol, October 2011
- 1.24 Abbott Laboratories: Off-label promotion of Depakote, May 2012
- 1.25 GlaxoSmithKline: Off-label promotion of Paxil, Wellbutrin, Advair, Lamictal and Zofran, July 2012
- 1.26 Amgen: Off-label promotion of Aranesp, Enbrel and Neulasta, December 2012
- 1.27 Par Pharmaceutical: Off-label promotion of Megace ES, March 2013
- 1.28 Wyeth Pharmaceuticals: Off-label promotion of Rapamune, July 2013
- 1.29 Johnson & Johnson: Off-label promotion of Risperdal, Invega and Natrecor, November 2013
- 1.30 CareFusion: Off-label promotion of ChloraPrep, January 2014
- 1.31 Endo Pharmaceuticals: Off-label promotion of Lidoderm, February 2014
- 1.32 Insys Therapeutics: Off-label promotion of Opioid drug Subsys, August 2015
- 1.33 Acclarent Inc.: Off-label promotion of Sinus Spacer Product, July 2016
- 1.34 Biocompatibles Inc.: Off-label promotion of LC Bead, November 2016
- 1.35 Bristol-Myers Squibb Company: Off-label promotion of Abilify, December 2016
- 1.36 Shire PLC: Kickbacks and Off-label promotion of Dermagraft, January 2017
- 1.37 Celgene Corporation: Off-label promotion of Revlimid and Thalomid, July 2017
- 1.38 Aegerion Pharmaceuticals: Off-label promotion of Juxtapid, September 2017
- 1.39 Boehringer Ingelheim Pharmaceuticals Inc.: off-label promotion of Aggrenox, Atrovent, Combivent, and Micardis, December 2017
Prevara sa najboljom cenom
Ova prevara se odnosi na formiranje cena lekova koji se prodaju državi. U svetu, ne znam tačno kod nas, velike kompanije imaju obavezu da prikažu Najbolju Cenu a ona se formira kada se uračunaju svi diskonti koji se daju. Tako se određuje cena koju država plaća. Prevara se satoji u tome da se namerno ne uračunavaju sniženja i diskonti čime se podiže cena.
Uvećavanja računa
Ova prevara se odnosi na državu kao kupca. Namerno se daju pogrešni uvećani troškovi kako bi se podigla konačna cena leka koju plaća država kao naručioc.
Miksovanje dodatnih supstanci
Prevara u kojoj se leku namerno dodaju nepotrebne supstance kako bi se podigla konačna cena leka. Radi se o supstancama koje neće štetiti korisniku ali nema medicinskog opravdanja za njihovo ubacivanje u lek. To je jedna od omiljenih prevara i teško se otkriva.
Dodao bih u to prevare sa pakovanjem, jako često kod nas. Prost primer. Antibiotici, kod većine terapija traje 7 dana a tableta u pakovanju ima za 5. Postoje dva izbora a oba su loša. Prvi je da se lek pije 5 dana čime se vrši subdoziranje i stvaraju rezistentni sojevi. Druga je da se kupi još jedna kutija u nadi da će zatrebati opet.
Ruka ruku mije
Nažalost prevara u kojoj aktivno učestvuju lekari. Nije zabranjena u nekom transparentnom obliku. Kada se ugovara kupovina kontigenta lekova nekome se obeća neka vrsta usluge. Odlazak na kongres, plaćeno letovanje, pokloni. Zauzvrat on naruči baš lek te i te kuće iako postoje identični koje nude druge kuće. Tu nema štete za pacijenta, makar nema vidljive ali su sve lagodnosti uračunate u cenu.
Da se razumemo, firme legalno to prikazuju kao troškove. Nije tajno. Mnogi su mogli da nauče nešto u inostranstvu samo zahvaljujući tome. To čak nije ni tajna. U krajnjem slučaju nema štete jer te troškove bi morala platiti država i plaća ih na drugi način. Štetu imaju samo druge farmako kompanije.
U to možemo dodati preporuke raznih sumnjivih suplemenata, uglavnom potpuno nepotrebno. Suplementi nisu regulisani propisima kao lekovi i ne podležu nekoj bitnoj kontroli. Time se direktno pacijenti navode da kupuju nepotrebne artikle i stvara se utisak da ti dodaci leče. Pacijentima se time unosi zabuna i uvodi se šarlatanstvo na mala vrata.
Najpoznatiji slučajevi prevara
Najveću kaznu do sada je platio GlaxoSmithKline i to 3 milijarde dolara za nezakonitu i kriminalnu promociju lekova:Avandia, Wellbutrin, Paxil, Advair, Lamictal, Zofran, Imitrex, Lotronex, Flovent, Valtrex; zbog lažnih podataka i netačne Off-Label promocije.
Sledeći na listi su Pfizer koji su platili 2.3 milijarde dolara za lekove Bextra, Geodon, Zyvox, Lyrica. Kaznu su platili za Off-Label i za ruka ruku mije.
Treći na listi su Johnson & Johnson koji su platili 2.2 milijarde dolara za lekove Risperdal, Invega, Nesiritide, za Off-label i ruka ruku mije.
Četvrti na nečuvenoj listi je Abbott Laboratories koji je kažnjen sa 1.5 milijardi dolara za Off-Label i to za lek Depakote.
Peti i zadnji koji su platili više od milijardu dolara u jednoj kazni su Eli Lilly za Off-Label promociju svog leka Zyprexa.
Ovo nisu jedini primeri već oni najveći. Schering-Plough je dva puta kažnjen za Claritin što im nikako ne služi na čast.
Ostale nečasne radnje farmako industrije
Postoji više slučaja kada farmako industrija nije želela da proizvodi jeftin lek ali ih je zakon naterao. Najveću zaradu prave kod lekova nad kojima imaju monopol i koji su u nekim eksperimentalnim programima koje plaća država. Radi se malim količinama lekova a to pravdaju obično enormnim troškovima proizvodnje.
Svaki lek da bi izašao na tržište prolazi kroz rigorozna ispitivanja koja idu kroz razne faze. Primećeno je da često kompanije ne prikazuju negativne već samo pozitivne rezultate. Time dovode lekare i pacijente u zabludu.
Problematičan je i izbor dobrovoljaca za ispitivanje lekova. Umesto dobrovoljne baze kompanije u USA plaćaju 200 do 400$ dnevno. Time se razvija industrija dobrovoljaca koji učestvuju u ispitivanjima više lekova što dovodi do interakcija. Broj dobrovoljaca je porastao u Kini, Argentini, Čileu i Indiji.
Problem je i lažni marketing koji se stvara Zombi radovima. Tako je uvođenju ženske varijante Vijagre sledio niz lažnih radova koji napominju da je čak 43% žena sa seksualnom disfunkcijom. Naravno lažni podatak.
Online prodaja lekova je često kriminalni akt i realno nema mnogo veze sa farmako industrijom već sa kriminalcima koji uvaljuju lakovernima ko zna šta putem online naručivanja.
Ono što se malo zna
Znam da ljudi zamišljaju kako se lekovi lako izmišljaju. Čak imaju ideju da se prvo stvore lekovi pa onda bolesti što je naravno notorna budalaština.
Da bi neki lek dospeo na tržište potrebno je 10 do 12 godina istraživanja i uloženih oko 1.5 milijardi dolara. Tek jedan od 5000 lekova dobije dozvolu za upotrebu. Ostalo su bačene pare. I to neko mora da plati.
Farmako industrija uglavnom štiti sebe. Kada se pogleda uputstvo za upotrebu leka više liči na knjigu patologije nego na korisno štivo. Time odgovornost prebacuju na one koji prepisuju i na one koji upotrebljavaju lek.
To je postalo posebno vidljivo kod vakcina. Apsolutno je jasno da su vakcine neminovne jer iskorenjuju bolesti. Trpanjem svakakvih bolesti i simptoma koji nemaju ama baš nikakve veze sa vakcinama napravljena je ogromna šteta.
Protivnici vakcinacije pročitaju šta sve navodno mogu vakcine da urade i plaše neinformisane roditelje. Tako neke od komplikacija se nisu desile nikada ali postoji korelacija sa primljenom vakcinom. Ne bi me čudilo da u komplikacije uskoro stave i "saobraćajnu nesreću na putu do kuće".
Za one koji nisu shvatili suštinu problema vakcina kratko objašnjenje. Vakcinacija je spas od bolesti ali iskorenjene bolesti ne donose zaradu. Pored toga u USA postoji nekoliko velikih interesnih grupa koje žive od tužbi protiv farmacije i medicine. Nema tu brige za zdravlje, samo je novac u pitanju. Poznato je da su finansirali niz lažnih radova i naveli niz ljudi da lažno svedoče.
Farmako industrija ima argument koji je tačan, 90% napretka u medicini su doneli oni. Nesumnjivo. Sa druge strane postavljaju se uglavnom iznad medicine i pacijenata što uglavnom dovodi do toga da se gubi poverenje u medicinu.
Istorija je pokazala da kao i svaka industrija previše teže zaradi na uštrb zdravlja. Pacijent dolazi kod lekara, pacijent niti zna niti ga je briga ko proizvodi lek, želi samo da ozdravi. Lekar propiše lek za koji smatra da će delovati najbolje (ima naravno izuzetaka ali je malo takvih koji ne žele da izleče pacijenta). Ako lek ne deluje pacijentu je kriv lekar, nije ga briga da li farmacija laže.
Kazne jasno pokazuju da niko ne želi tolerisati gluposti i prevare. Visina kazni pokazuje da nema popuštanja i gledanja kroz prste.
Nikada ali nikada se ne sme poistovećivati napor naučnika koji rade u tim industrijama sa odlukama menadžmenta. Da nije tih ljudi koji vredno i marljivo rade ne bi bilo ni lekova.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."