Antioxidansi ili dokle više lupetanja
Kako nas uče mediji i razni prodavci magle i šećernih vodica antioksidansi su naši heroji koji se bore protiv zlih slobodnih radikala (nema veze sa politikom). Uzme se koja pilulica suplementa koji ima antioksidante i to sprečava da se dobije rak (carcinoma, sarcoma, lymphoma...). Idemo dalje, dovoljna je kesica čaja umesto vežbanja i šetnje. Uskoro će verujem biti dovoljno da se uzme antioksidant umesto hrane jer, kao što rekoh, to su naši heroji.
Da li je baš tako?
Oksidacija je tehničko ime za proces koji uglavnom asocira ljude na nešto loše. Gvožđe rđa zbog oksidacije, kruška pocrni i tako dalje. Ranije se smatralo da je oksidacija dodavanje kiseonika nečemu, sada više tehnički je to gubljenje elektrona iz atoma ili molekula.
Ipak oksidacija je značajan deo aktivnosti koje se odvijaju u ljudskom telu. Počev od žvakanja hrane, njenog transporta kroz creva, transporta kroz krvne sudove, sagorevanja kao goriva, proizvodnje dovoljno energije za pokretanje mišića - sve to iziskuje oksidaciju. Daleko od toga da je oksidacija loša - ona je fundamentalni proces.
Mnogi oksidacioni procesi produkuju slobodne radikale. Tako ako su antioksinansi "dobri momci" u našem organizmu onda su slobodni radikali "loši momci". Tehnički slobodni radikali imaju nesparene elektrone.
Po zakonima kvantne mehanike elektroni se kreću u parovima a kako slobodni radikali imaju samo jedan elektron u zadnjoj putanji oni teže da ukradu elektron iz susednog molekula. Taj molekul postaje slobodni radikal i traži sledeći molekul da mu otmu elektron. Ako ne ukradu elektron brzo slobodni radikali imaju tendenciju da se raspadnu što je veoma opasno ako je recimo ukradeni elektron sa lanca DNA.
Naš organizam ima sofisticirane mehanizme da spreči otimanje elektrona sa vitalnih molekula tipa DNA. Ta odbrana podrazumeva antioksidanse koji uspešno neutrališu slobodne radikale. To su enzimi kao superoxid dismutasa ili vitamini C i E.
Znači to je teorija - slobodni radikali iz procesa oksidacije mogu oštetiti naše ćelije a od toga ih štite antioksidansi. Podizanje nivoa antioksidansa može dodatno da nas zaštiti baš kao što tvrde prodavači magle reklamirajući svoje proizvode, zar ne? Naravno, to je ipak mnogo komplikovanije.
Mnogi eksperimenti na ćelijama su pokazali da je to istina, antioksidanti štite, bilo oni iz tela bilo oni koji se dodaju. Ali, opet veliko ali, ćelije u laboratoriji se ne ponašaju kao ćelije u organizmu i samo prosto posmatranje laboratorije daje iskrivljenu sliku. Taj problem sam imao kada sam kanabistima probao da objasnim zašto kanabis ne leči. To je i večita muka istraživača, ćelije raka u laboratoriji efikasno ubija i voda a i čekić. Ako to zaborave loše je.
Problem se dodatno komplikuje kada shvatimo da neke ćelije bele loze produkuju slobodne radikale i tako ubijaju bakterije. Čak studije pokazuju da male količine slobodnih radikala pomažu u odbrani ćelija. Da još više situaciju dovedemo do složenosti - suplementi koji se dodaju veštački smanjuju pozitivne efekte fizičkih vežbi. Izgleda da telu smeta previše antioksidanata tako da besomučno unošenje ima samo negativne efekte.
Postoji na hiljade studija o antioksidantima ali ono što im je nedostatak je to da u toku dana unesemo više različitih proizvoda od kojih jedni reaguju sa drugima i rezultati su nepredvidljivi. Najviše podataka je dobijeno iz EPIC studije koja prati više ljudi kroz vreme. Postoje dokazi da su neki karcinomi ređi kod nekih ljudi kojima je ishrana bogata voćem i povrćem ali takođe da se neki drugi razvijaju više ako ima puno antioksidanata kao vitamin C u ishrani.
To je kada se radi o hrani. Kada se radi o suplementima studije su generalno dokazale da apsolutno nemaju nikakvu ulogu u sprečavanju ili lečenju karcinoma. Recimo studija na 160.000 žena - nikakav efekat na tumore, ni dobar ni loš.
Mnogo obuhvatnija studija Cohrane i saradnici iz 2008 kaže: ...suplementi sa vitaminima A, C i E, beta karotenom i selenom (znači većina) NE POBOLJŠAVAJU zdravlje. Suplementi sa vitaminom A, C ili E mogu UGROZITI zdravlje i čak povećati rizik umiranja od nekih bolesti.
Jedna studija iz Njujorka je pokazala da je 60% žena koje su preživele rak dojki uzimala visoke doze antioxidanata ali istraživanje je pokazalo da su ih uzimali i pre nego se rak razvio tako da se ne može jasno odrediti efekat.
Bitno je da antioksidansi nemaju štetan efekat, ne mogu učiniti ništa loše, zar ne? Ipak ne. Postoje studije koje su pokazale da su visoke doze antioksidanata veoma opasne. Recimo dokazano je da je zeleni čaj opasan a ne koristan kod pacijenata na terapiji karcinoma. Zato je Royal College of Radiology preporučio da se nikako ne uzimaju antioksidanti tokom terapije.
E sad, ako se dodaju neki antioksidansi kao acetilcistein oni neutrališu slobodne radikale i sprečavaju smrt maligne ćelije. Ne samo da je spreče nego i je nahrane i omogućuju njen put kroz telo i stvaranje metastaza.
Mnogi oksidacioni procesi produkuju slobodne radikale. Tako ako su antioksinansi "dobri momci" u našem organizmu onda su slobodni radikali "loši momci". Tehnički slobodni radikali imaju nesparene elektrone.
Po zakonima kvantne mehanike elektroni se kreću u parovima a kako slobodni radikali imaju samo jedan elektron u zadnjoj putanji oni teže da ukradu elektron iz susednog molekula. Taj molekul postaje slobodni radikal i traži sledeći molekul da mu otmu elektron. Ako ne ukradu elektron brzo slobodni radikali imaju tendenciju da se raspadnu što je veoma opasno ako je recimo ukradeni elektron sa lanca DNA.
Naš organizam ima sofisticirane mehanizme da spreči otimanje elektrona sa vitalnih molekula tipa DNA. Ta odbrana podrazumeva antioksidanse koji uspešno neutrališu slobodne radikale. To su enzimi kao superoxid dismutasa ili vitamini C i E.
Znači to je teorija - slobodni radikali iz procesa oksidacije mogu oštetiti naše ćelije a od toga ih štite antioksidansi. Podizanje nivoa antioksidansa može dodatno da nas zaštiti baš kao što tvrde prodavači magle reklamirajući svoje proizvode, zar ne? Naravno, to je ipak mnogo komplikovanije.
Mnogi eksperimenti na ćelijama su pokazali da je to istina, antioksidanti štite, bilo oni iz tela bilo oni koji se dodaju. Ali, opet veliko ali, ćelije u laboratoriji se ne ponašaju kao ćelije u organizmu i samo prosto posmatranje laboratorije daje iskrivljenu sliku. Taj problem sam imao kada sam kanabistima probao da objasnim zašto kanabis ne leči. To je i večita muka istraživača, ćelije raka u laboratoriji efikasno ubija i voda a i čekić. Ako to zaborave loše je.
Problem se dodatno komplikuje kada shvatimo da neke ćelije bele loze produkuju slobodne radikale i tako ubijaju bakterije. Čak studije pokazuju da male količine slobodnih radikala pomažu u odbrani ćelija. Da još više situaciju dovedemo do složenosti - suplementi koji se dodaju veštački smanjuju pozitivne efekte fizičkih vežbi. Izgleda da telu smeta previše antioksidanata tako da besomučno unošenje ima samo negativne efekte.
Postoji na hiljade studija o antioksidantima ali ono što im je nedostatak je to da u toku dana unesemo više različitih proizvoda od kojih jedni reaguju sa drugima i rezultati su nepredvidljivi. Najviše podataka je dobijeno iz EPIC studije koja prati više ljudi kroz vreme. Postoje dokazi da su neki karcinomi ređi kod nekih ljudi kojima je ishrana bogata voćem i povrćem ali takođe da se neki drugi razvijaju više ako ima puno antioksidanata kao vitamin C u ishrani.
To je kada se radi o hrani. Kada se radi o suplementima studije su generalno dokazale da apsolutno nemaju nikakvu ulogu u sprečavanju ili lečenju karcinoma. Recimo studija na 160.000 žena - nikakav efekat na tumore, ni dobar ni loš.
Mnogo obuhvatnija studija Cohrane i saradnici iz 2008 kaže: ...suplementi sa vitaminima A, C i E, beta karotenom i selenom (znači većina) NE POBOLJŠAVAJU zdravlje. Suplementi sa vitaminom A, C ili E mogu UGROZITI zdravlje i čak povećati rizik umiranja od nekih bolesti.
Šta se dešava ako već postoji maligno oboljenje?
Činjenica je da se neke neželjene posledice tretmana mogu ublažiti. Čak se neki tretmani lečenja mogu poboljšati. Postoje dokazi za to. Ali, opet ali, antioxidanti mogu poništiti efekte hemioterapije i zračenja. Jedan od načina kako hemioterapija deluje je produkcija slobodnih radikala koji uništavaju ćelije raka. Tako da uzimanje velikih količina antioxidanata blokira delovanje terapije. Postoje dokazi i za to.Jedna studija iz Njujorka je pokazala da je 60% žena koje su preživele rak dojki uzimala visoke doze antioxidanata ali istraživanje je pokazalo da su ih uzimali i pre nego se rak razvio tako da se ne može jasno odrediti efekat.
Bitno je da antioksidansi nemaju štetan efekat, ne mogu učiniti ništa loše, zar ne? Ipak ne. Postoje studije koje su pokazale da su visoke doze antioksidanata veoma opasne. Recimo dokazano je da je zeleni čaj opasan a ne koristan kod pacijenata na terapiji karcinoma. Zato je Royal College of Radiology preporučio da se nikako ne uzimaju antioksidanti tokom terapije.
Da li antioksidanti mogu hraniti ćelije raka dojki?
U normalnom životu, kada se normalna ćelija dojke odvoji sa svog mesta ona dobija signal da izvrši "ćelijsko samoubistvo". Da bi se sprečilo da rastu na nekom drugom mestu. Ćelije karcinoma takođe dobijaju tu naredbu ali je ne izvršavaju već putuju telom stvarajući metastaze koje na kraju ubijaju telo. Ćelijsko samoubistvo se dešava jer se ćelije dovode u stanje oksidativnog stresa u kome se ćelije karcinoma puno slobodnim radikalima što im uništava DNA ali i ostale delove.E sad, ako se dodaju neki antioksidansi kao acetilcistein oni neutrališu slobodne radikale i sprečavaju smrt maligne ćelije. Ne samo da je spreče nego i je nahrane i omogućuju njen put kroz telo i stvaranje metastaza.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."