Zašto je više reakcija na vakcine nego ranije?
U Prvom Svetskom Ratu, tada Velikom Ratu, sve vojske su počele da nose čelične šlemove. Iznenađujuće broj povreda glave se značajno povećao.
www.pexels.com
Šta se nalazi u vakcinama
Stalno nailazim na argument da lekari ni ne znaju šta se nalazi u vakcinama. Moram da vas opovrgnem. Mnogi lekari znaju. Ovaj lekar zna. Znaju, verujem i ostali ali ne bi da se mešaju u svoj posao. Oni koji se ne mešaju. Oni koji se mešaju lažima oni se prave da ne znaju. Reših da svima obelodanim tu mističnu tajnu zvanu vakcina.
Jedan od mitova je da su vakcine nešto novo, naravno da nisu. Postoje dokazi da su u Kini korišćene još 1000. godine nove ere. Uziman je materijal sa leševa umrlih i njime grebanjem unošen u telo zdravih. Dolazilo je do lakog oblika velikih boginja ali su ljudi spašavani. Po nekim zapisima uspeh im je bio skoro 70%. Izvanredno za X vek.
Kasnije se to proširilo na Afriku i Azijski deo Turske. Svi znaju da je u Evropi najzaslužniji Edvard Džener koji je 1796 razvio vrlo delotvoran način pravljenja vakcina protiv velikih boginja. I evo 200 godina nakon toga velike boginje su zaboravljena bolest. Naravno ima onih koji tvrde da su boginje bezopasne i da to nije ništa strašno ali uvek postoji određeni procenat budala u populaciji.
Ipak možda najvažnije za razvoj vakcina je bilo uspešno primenjivanje vakcine protiv besnila 1885. godine od strane Luj Pastera. Ubrzo su sledile vakcine protiv difterije, tetanusa, kuge, kolere, tifusa, tuberkuloze. Uskoro su napredovanjem tehnike i nauke stvorene vakcine i protiv ostalih bolesti i ljudska vrsta je napredovala.
Uvek je bilo onih koji su imali rezerve i strah. Prvi poznati strah je bio da će se vakcinisani pretvoriti u krave. Sada su se strahovi umnožili, sada su vakcine neprijatelj broj 1. Kao odgovor vakcinama preporučuju varikinu, gledanje u sunce, klistiranje kafom. Imaju programe čišćenja od vakcina. Sasvim očekivano od mene u daljem tekstu ću objasniti zašto je to laž, ne samo glupost već opasna laž.
Cilj vakcine je da u organizam unese bezopasnu ovcu odevenu u odeću zlog vuka. Figurativno. Neko će proširiti da se ovce ubacuju vakcinama. Organizam vidi "zlog vuka" reaguje i napravi ćelije koje će kasnije kada se pojavi pravi "zli vuk" reagovati i uništiti ga pre nego izazove bolest.
Prvi korak je generisanje antigena koji treba da izazove imuni odgovor organizma. To znači da treba odgajiti patogen ili proteine koji su krivci za bolest. Virusi se odgajaju u živim ćelijama, često jajima, dok se bakterije odgajaju na specijalnim podlogama. Postoji i rekombinacija proteina DNA tehnologijom ali ovo je uprošćeni prikaz.
Sledeća faza je da se ti virusi ili bakterije izvuku iz kultura u kojima su rasli. Cilj je da se izvuče što više virusa i bakterija. Nakon toga se pročišćuju da bi se dobili samo patogeni. Kod rekombinacije proteina koristi se hromatografija i ultrafiltracija. Četvrta faza je dodavanje adjuvanta koji je pomoćna susptanca koja pojačava imuni odgovor. Mogu se dodati stabilizatori i konzervansi.
Postoje četiri načina kako se uzročnici dovoljno oslabe da nateraju telo da proizvede imuni odgovor a da ne razbole primaoca.
Prvi je menjanje genetike virusa da jako oslabi i sporo se reprodukuje. Tako nije sposoban da izazove infekciju ali daje odličan imuni odgovor.
Drugi je kompletno uništavanje genetike virusa tako da se uopšte ne može reprodukovati. Polio virus se tretira formaldehidom tako da kompletno uništi sposobnost reprodukcije.
Treći je uzimanje samo dela virusa ili bakterije. Nema načina da se reprodukuje ali izaziva odgovor.
Četvrti je složeniji. Neke bolesti ne nastaju umnožavanjem bakterija ili virusa već zbog njihovih toksina. To se dešava kod difterije, tetanusa, velikog kašlja. Uzima se samo toksin i uništava se.
Tako se prave vakcine. Nije to brz proces. Za neke vakcine je potrebno i do dve godine za proizvodnju. Postoje vakcine kod kojih se sastav često menja i prilagođava ali postoje i one gde se već 70 godina nije promenilo ništa. Sve vakcine se izrađuju po standardu koji je postavila Svetska Zdravstvena Organizacija. Izrada vakcina se kontroliše pre izbacivanja na tržište u laboratorijama koje su pri fabrikama ali ne i zavisne od fabrika.
Osim vakcinacije postoji i pasivni imunitet kada se ubrizgavaju direktno antitela za neku bolest. To je kratkotrajna zaštita i traje dok se antitela ne izbace iz tela. To se koristi kada nema vremena za čekanje da se razvije prirodni odgovor - recimo nakon ujeda besnog psa.
Da se ne zamaramo glupostima tipa specijalni nano roboti smišljeni protiv Srba, okrenuću se samo ozbiljnim optužbama.
Prva je da je formaldehid opasan otrov i služi da se uništi ljudska populacija. Istina je sasvim drugačija. Formaldehida u vakcinama ima manje nego u jednoj kruški. Mnogo manje nego što ga normalno ima u telu i apsolutno ne može napraviti ništa.
Druga je postojanje žive koja je toksični teški metal. Iako se od 1990 jedinjenja žive ne koriste ta optužba i dalje stoji. Radi se o užasnom nepoznavanju hemije. Jedinjenje nije isto što i molekul. Verujem da svaki hemičar počne da čupa kosu kada neko izjednači element sa jedinjenjem. Nedopustivo je da osoba komentariše nešto ako nema osnovna znanja iz hemije.
Treće je da aluminijum izaziva neurodegenerativne bolesti sa naznakom na autizam. Opet se radi o užasnom nepoznavanju hemije i namernom izvrtanju brojeva. Prava istina je da beba putem mleka, bilo majčinog ili veštačkog unese više aluminijuma. Kao što je istina da se skoro sav uneti aluminijum vrlo brzo izbaci iz organizma bez ikakve reakcije sa organizmom.
Neverovatna je upornost pojedinaca da se dodvore određenim finansijskim grupacijama koje stoje iza anti vakcinaškog pokreta i neprekidno ponavljaju jedno te isto. Stvarnost je pokazala nešto drugo. Svako istraživanje koje su sproveli antivaxeri je dokazalo da vakcine ne izazivaju bolesti.
Kao što sam već objasnio u vakcini se nalazi patogen, oslabljen, mrtav ili neki njegov deo ili umrtvljeni toksin. Kada se unese u telo organizam dobija informaciju da postoji uljez. Prva APC (Antigen Presenting Cell) koja se nađe u blizini patogena proguta ga i deo patogena izbaci na površinu putujući ka najbližem sedištu imuno sistema, limfnim nodusima. N T-ćelija prepoznaje uljeza i aktivira T-pomoćne ćelije koje obaveštavaju okolne ćelije o uljezu.
N B-ćelija biva aktivirana time i prepoznaje tip antigena. B-ćelija prerasta u Plazma B-ćeliju koja produkuje specifično antitelo za taj patogen. Antitela se produkuju svake sekunde i ima ih na stotine miliona. Antitela se kače na patogen kao ključ u bravu i onemogućavaju da prodre u drugu ćeliju istovremeno ga markirajući za uništenje.
Sličan je mehanizam T-kiler ćelija koje zahvaljujući APC pronalaze patogene i uništavaju ih. To sve zajedno stvara Memorijske B i T ćelije kao i Pomoćne B-ćelije koje ostaju u organizmu.
Kada pravi patogen napadne organizam u njemu već postoje Memorijske B i T ćelije koje produkuju antitela. To se zove sekundarni imuni odgovor i mnogo je jači od primarnog. Organizam je pripremljen za infekciju i produkuje antitela skoro odmah. Ne radi se ni o kakvoj hemiji već pripremi organizma da se izbori.
Ono što razni prevaranti pokušavaju da prodaju je laž, nikako ne mogu da izbace B i T Memorijske ćelije iz organizma, sigurno ne klistirima od kafe, sirovom hranom, varikinom ili gledanjem u sunce. Zamislite tek da mogu? Šta bi bio efekat? Uklanjanje prirodne odbrane da bi se čovek lakše razboleo. To žele deci, vašoj, za svoju sam siguran da ne žele.
Postoje osobe koje ne mogu da se vakcinišu, imuni sistem im nije dovoljno razvijen i oni su nezaštićeni. Postoje osobe kod kojih se vakcina "nije primila". Razloga ima puno, loš imuni odgovor, tehnička greška.
To je pitanje koje uvek uzimaju kao krunski dokaz da vakcine ne valjaju. Da, neko ko je vakcinisan može da oboli. Izuzev ako je vakcina protiv toxina, onda ne može. Zašto? Vakcina obezbeđuje jak sekundarni odgovor ali ako je uzročnik toliko jak i u toliko velikom broju prisutni antigeni nisu dovoljni da spreče infekciju ali je oblik mnogo lakši. Da je takva infekcija nastupila bez vakcine ishod bi bio fatalan ili sa teškim posledicama.
Argument da vakcina nije efikasna zato što je neko vakcinisan oboleo je posledica neznanja. Kod nekih bolesti, kao što je H1N1 vakcina štiti od smrti jer je infekcija toliko jaka da ni sekundarni odgovor često ne može da je spreči. To nije znak slabe vakcine već užasne infekcije. Tako je sa svim reakcijama na vakcinu, što jača reakcija - veća šansa da bi infekcija bila fatalna.
Kolektivni imunitet je kada je dovoljan broj ljudi vakcinisan tako da oni koji nisu ne mogu da se razbole. Da bi se postigao kolektivni imunitet potrebno je da bude vakcinisano 95% stanovništva. Dokle god je manje uvek postoji mogućnost da se neko razboli a time da se razbole i oni koji su vakcinisani. Kada je više od 95% vakcinisano bolest više ne postoji.
Ako na mikroprostoru ima mnogo nevakcinisanih postoji velika mogućnost za epidemiju. Zato se epidemije događaju u zajednicama gde izbegavaju vakcinisanje. Nažalost to je često u siromašnijim i manje obrazovanim sredinama kao na primer među Romskom populacijom u Rumuniji koja je bila sa malim brojem vakcinisanih zbog bojkota. Bilo je i smrtnih slučajeva. Licemerno su oni koji su protiv vakcina proglasili da je epidemija zbog siromaštva i nehigijene a među njima čuveni koji ne bi vakcinisao ni svoje kuče iako ga je vakcinisao. Njegovo kuče ne živi u siromaštvu.
Epidemije dolaze u talasima. Ako se radi o virusnim infekcijama moguće su mutacije virusa kada on postaje još opasniji. Zadnja velika epidemija je bila H1N1 i potvrđeno je oko 14.000 žrtava globalno. To je broj laboratorijski potvrđenih H1N1 a realna brojka je mnogo veća. Moglo je biti manje ali odziv za vakcinaciju je bio mali. Moglo je biti gore ali su na vreme preduzete epidemiološke mere koje su sprečile širenje.
Tokom razvoja vakcina je sigurno korišćeno puno raznih materija, pre svega za gajenje virusa. Neke možda deluju čudno i to sada koriste anti vakcinaši kako bi širili paniku iako se u procesu pravljenja vakcine sve to izbaci. Sigurno je da ponekad ima grešaka a za praćenje sigurnosti vakcina pored nacionalnih postoji i organizacija pri Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji koja se zove GACVS i razmatra sve slučajeve gde postoji sumnja.
Da se vratim na uvodnu rečenicu. Potpuno tačno je da se broj povređenih povećao ali se značajno smanjio broj poginulih. To je posledica nošenja šlemova, više ranjenih manje mrtvih. Tako je i sa širenjem panike oko vakcina. Drastično je smanjen broj umrlih a sa povećanjem broja vakcinisanih moralo je, matematički vrlo lako objašnjivo, doći do porasta broja određenih komplikacija.
Komplikacije se dele na lake, srednje i teške. Tu dolazimo do straha roditelja dece. Strah je razumljiv. Preterivanje nije razumljivo. Čuveni argument da pedijatri potpišu da neće doći ni do kakve reakcije je glup. Da potpišu da vakcina neće delovati? Pa ko je lud da to radi, čemu onda vakcina? Vakcina služi da izazove reakciju, to nije čaša vode. Ako nema reakcije onda vakcina nije ni delovala. Većina reakcija je laka, kao crvenilo na mestu uboda ili srednje tipa povišene temperature.
Nažalost postoje i teške komplikacije i one su procenjuje se 1 na milion. Kao i uvek kod statistike onome ko je taj 1 potpuno je nevažno šta je sa ostalih 999.999. Zašto se dešavaju teške komplikacije? Uvek postoje razlozi a osnovni je alergija na neku od komponenti. Ukoliko se reaguje odmah nema posledica.
MMR vakcina je najomrženija jer oni koji se ne razumeju u vakcine smatraju da je to suviše patogena za mlad organizam. Svako dete samo tokom porođaja biva izloženo gomili patogena a dok se igra napolju svakoga dana bude izloženo najmanje 150 patogena. Ne mislite valjda da živite pod staklenim zvonom?
MMR vakcina je takva da će često izazvati simptome slične bolesti od koje štiti. Tako često čujem: Vakcina ne valja ništa, deset dana kasnije dete se razbolelo od malih boginja. Nije se razbolelo od malih boginja, ima blage simptome koji brzo prestanu - vakcina je delovala. U prve četiri nedelje se jave i ostale dve bolesti kod 2%.
Jedno od hiljadu dece će dobiti nešto slično epi napadu, 11. dan. To je direktna posledica boginja. Potpuno je jasno da osoba koja dobije napad od vakcine potpuno sigurno bi dobila napad od boginja da nije vakcinisana jer telo te osobe tako reaguje na boginje. Nije možda bi dobila već sigurno bi dobila. To nije autizam a nije ni epilepsija, to je reakcija na patogen. Ista analogija važi i za ostale komplikacije i sporedne efekte.
Kao što šlem nije krivac sa povrede glave tako ni vakcine nisu krive. Ako nema rata šlemovi su nepotrebni. Ako se iskoreni bolest vakcine su nepotrebne. Svaki bojkot vakcina održava bolest.
Besnilo. Ne ono napisano od Borislava Pekića ali tu knjigu preporučujem svima. Pročitajte i shvatite. Ako možete. Anti vakcinaške grupe tvrde da besnilo nije opasna bolest, već je dovoljno samo oprati ranu sapunom te vakcinacija nije potrebna. Ne postoji dovoljno oštra reč koju bih upotrebio - (nešto) tupavi, do sada je samo 6 osoba preživelo besnilo tako što su smanjili broj virusa ispiranjem. Šest.
Više od 17.000 ljudi godišnje umre od besnila. Više od jednog manje od 5 godišnje preživi besnilo, odnosno ne umre od besnila što ne znači da ga nisu zgazila kola recimo. Jedna od karakteristika je hydrofobia - strah od vode. Osoba zaražena besnilom kada pokuša da proguta bilo koju tečnost ima jake grčeve i bolove. Umire se 2 do 10 dana od prvih simptoma. To vam je bezopasna bolest? Treba vam dozvoliti da sami odlučite da li je potrebna vakcina?
Još malo o vakcinama u prethodnom blogu - Reci DA vakcinama
Uvek je bilo onih koji su imali rezerve i strah. Prvi poznati strah je bio da će se vakcinisani pretvoriti u krave. Sada su se strahovi umnožili, sada su vakcine neprijatelj broj 1. Kao odgovor vakcinama preporučuju varikinu, gledanje u sunce, klistiranje kafom. Imaju programe čišćenja od vakcina. Sasvim očekivano od mene u daljem tekstu ću objasniti zašto je to laž, ne samo glupost već opasna laž.
Kako se to prave vakcine?
Cilj vakcine je da u organizam unese bezopasnu ovcu odevenu u odeću zlog vuka. Figurativno. Neko će proširiti da se ovce ubacuju vakcinama. Organizam vidi "zlog vuka" reaguje i napravi ćelije koje će kasnije kada se pojavi pravi "zli vuk" reagovati i uništiti ga pre nego izazove bolest.
Prvi korak je generisanje antigena koji treba da izazove imuni odgovor organizma. To znači da treba odgajiti patogen ili proteine koji su krivci za bolest. Virusi se odgajaju u živim ćelijama, često jajima, dok se bakterije odgajaju na specijalnim podlogama. Postoji i rekombinacija proteina DNA tehnologijom ali ovo je uprošćeni prikaz.
Sledeća faza je da se ti virusi ili bakterije izvuku iz kultura u kojima su rasli. Cilj je da se izvuče što više virusa i bakterija. Nakon toga se pročišćuju da bi se dobili samo patogeni. Kod rekombinacije proteina koristi se hromatografija i ultrafiltracija. Četvrta faza je dodavanje adjuvanta koji je pomoćna susptanca koja pojačava imuni odgovor. Mogu se dodati stabilizatori i konzervansi.
 |
| www.pexels.com |
Postoje četiri načina kako se uzročnici dovoljno oslabe da nateraju telo da proizvede imuni odgovor a da ne razbole primaoca.
Prvi je menjanje genetike virusa da jako oslabi i sporo se reprodukuje. Tako nije sposoban da izazove infekciju ali daje odličan imuni odgovor.
Drugi je kompletno uništavanje genetike virusa tako da se uopšte ne može reprodukovati. Polio virus se tretira formaldehidom tako da kompletno uništi sposobnost reprodukcije.
Treći je uzimanje samo dela virusa ili bakterije. Nema načina da se reprodukuje ali izaziva odgovor.
Četvrti je složeniji. Neke bolesti ne nastaju umnožavanjem bakterija ili virusa već zbog njihovih toksina. To se dešava kod difterije, tetanusa, velikog kašlja. Uzima se samo toksin i uništava se.
Tako se prave vakcine. Nije to brz proces. Za neke vakcine je potrebno i do dve godine za proizvodnju. Postoje vakcine kod kojih se sastav često menja i prilagođava ali postoje i one gde se već 70 godina nije promenilo ništa. Sve vakcine se izrađuju po standardu koji je postavila Svetska Zdravstvena Organizacija. Izrada vakcina se kontroliše pre izbacivanja na tržište u laboratorijama koje su pri fabrikama ali ne i zavisne od fabrika.
Osim vakcinacije postoji i pasivni imunitet kada se ubrizgavaju direktno antitela za neku bolest. To je kratkotrajna zaštita i traje dok se antitela ne izbace iz tela. To se koristi kada nema vremena za čekanje da se razvije prirodni odgovor - recimo nakon ujeda besnog psa.
Zašto se onda neko buni protiv vakcina?
Da se ne zamaramo glupostima tipa specijalni nano roboti smišljeni protiv Srba, okrenuću se samo ozbiljnim optužbama.
Prva je da je formaldehid opasan otrov i služi da se uništi ljudska populacija. Istina je sasvim drugačija. Formaldehida u vakcinama ima manje nego u jednoj kruški. Mnogo manje nego što ga normalno ima u telu i apsolutno ne može napraviti ništa.
Druga je postojanje žive koja je toksični teški metal. Iako se od 1990 jedinjenja žive ne koriste ta optužba i dalje stoji. Radi se o užasnom nepoznavanju hemije. Jedinjenje nije isto što i molekul. Verujem da svaki hemičar počne da čupa kosu kada neko izjednači element sa jedinjenjem. Nedopustivo je da osoba komentariše nešto ako nema osnovna znanja iz hemije.
Treće je da aluminijum izaziva neurodegenerativne bolesti sa naznakom na autizam. Opet se radi o užasnom nepoznavanju hemije i namernom izvrtanju brojeva. Prava istina je da beba putem mleka, bilo majčinog ili veštačkog unese više aluminijuma. Kao što je istina da se skoro sav uneti aluminijum vrlo brzo izbaci iz organizma bez ikakve reakcije sa organizmom.
Neverovatna je upornost pojedinaca da se dodvore određenim finansijskim grupacijama koje stoje iza anti vakcinaškog pokreta i neprekidno ponavljaju jedno te isto. Stvarnost je pokazala nešto drugo. Svako istraživanje koje su sproveli antivaxeri je dokazalo da vakcine ne izazivaju bolesti.
Na koji način deluju vakcine?
Kao što sam već objasnio u vakcini se nalazi patogen, oslabljen, mrtav ili neki njegov deo ili umrtvljeni toksin. Kada se unese u telo organizam dobija informaciju da postoji uljez. Prva APC (Antigen Presenting Cell) koja se nađe u blizini patogena proguta ga i deo patogena izbaci na površinu putujući ka najbližem sedištu imuno sistema, limfnim nodusima. N T-ćelija prepoznaje uljeza i aktivira T-pomoćne ćelije koje obaveštavaju okolne ćelije o uljezu.
N B-ćelija biva aktivirana time i prepoznaje tip antigena. B-ćelija prerasta u Plazma B-ćeliju koja produkuje specifično antitelo za taj patogen. Antitela se produkuju svake sekunde i ima ih na stotine miliona. Antitela se kače na patogen kao ključ u bravu i onemogućavaju da prodre u drugu ćeliju istovremeno ga markirajući za uništenje.
Sličan je mehanizam T-kiler ćelija koje zahvaljujući APC pronalaze patogene i uništavaju ih. To sve zajedno stvara Memorijske B i T ćelije kao i Pomoćne B-ćelije koje ostaju u organizmu.
Kada pravi patogen napadne organizam u njemu već postoje Memorijske B i T ćelije koje produkuju antitela. To se zove sekundarni imuni odgovor i mnogo je jači od primarnog. Organizam je pripremljen za infekciju i produkuje antitela skoro odmah. Ne radi se ni o kakvoj hemiji već pripremi organizma da se izbori.
Ono što razni prevaranti pokušavaju da prodaju je laž, nikako ne mogu da izbace B i T Memorijske ćelije iz organizma, sigurno ne klistirima od kafe, sirovom hranom, varikinom ili gledanjem u sunce. Zamislite tek da mogu? Šta bi bio efekat? Uklanjanje prirodne odbrane da bi se čovek lakše razboleo. To žele deci, vašoj, za svoju sam siguran da ne žele.
Postoje osobe koje ne mogu da se vakcinišu, imuni sistem im nije dovoljno razvijen i oni su nezaštićeni. Postoje osobe kod kojih se vakcina "nije primila". Razloga ima puno, loš imuni odgovor, tehnička greška.
 |
| www.pexels.com |
Da li neko ko je vakcinisan može da oboli?
To je pitanje koje uvek uzimaju kao krunski dokaz da vakcine ne valjaju. Da, neko ko je vakcinisan može da oboli. Izuzev ako je vakcina protiv toxina, onda ne može. Zašto? Vakcina obezbeđuje jak sekundarni odgovor ali ako je uzročnik toliko jak i u toliko velikom broju prisutni antigeni nisu dovoljni da spreče infekciju ali je oblik mnogo lakši. Da je takva infekcija nastupila bez vakcine ishod bi bio fatalan ili sa teškim posledicama.
Argument da vakcina nije efikasna zato što je neko vakcinisan oboleo je posledica neznanja. Kod nekih bolesti, kao što je H1N1 vakcina štiti od smrti jer je infekcija toliko jaka da ni sekundarni odgovor često ne može da je spreči. To nije znak slabe vakcine već užasne infekcije. Tako je sa svim reakcijama na vakcinu, što jača reakcija - veća šansa da bi infekcija bila fatalna.
Kolektivni imunitet je kada je dovoljan broj ljudi vakcinisan tako da oni koji nisu ne mogu da se razbole. Da bi se postigao kolektivni imunitet potrebno je da bude vakcinisano 95% stanovništva. Dokle god je manje uvek postoji mogućnost da se neko razboli a time da se razbole i oni koji su vakcinisani. Kada je više od 95% vakcinisano bolest više ne postoji.
Ako na mikroprostoru ima mnogo nevakcinisanih postoji velika mogućnost za epidemiju. Zato se epidemije događaju u zajednicama gde izbegavaju vakcinisanje. Nažalost to je često u siromašnijim i manje obrazovanim sredinama kao na primer među Romskom populacijom u Rumuniji koja je bila sa malim brojem vakcinisanih zbog bojkota. Bilo je i smrtnih slučajeva. Licemerno su oni koji su protiv vakcina proglasili da je epidemija zbog siromaštva i nehigijene a među njima čuveni koji ne bi vakcinisao ni svoje kuče iako ga je vakcinisao. Njegovo kuče ne živi u siromaštvu.
Epidemije dolaze u talasima. Ako se radi o virusnim infekcijama moguće su mutacije virusa kada on postaje još opasniji. Zadnja velika epidemija je bila H1N1 i potvrđeno je oko 14.000 žrtava globalno. To je broj laboratorijski potvrđenih H1N1 a realna brojka je mnogo veća. Moglo je biti manje ali odziv za vakcinaciju je bio mali. Moglo je biti gore ali su na vreme preduzete epidemiološke mere koje su sprečile širenje.
Tokom razvoja vakcina je sigurno korišćeno puno raznih materija, pre svega za gajenje virusa. Neke možda deluju čudno i to sada koriste anti vakcinaši kako bi širili paniku iako se u procesu pravljenja vakcine sve to izbaci. Sigurno je da ponekad ima grešaka a za praćenje sigurnosti vakcina pored nacionalnih postoji i organizacija pri Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji koja se zove GACVS i razmatra sve slučajeve gde postoji sumnja.
 |
| www.pexels.com |
Šlemovi i vakcine
Da se vratim na uvodnu rečenicu. Potpuno tačno je da se broj povređenih povećao ali se značajno smanjio broj poginulih. To je posledica nošenja šlemova, više ranjenih manje mrtvih. Tako je i sa širenjem panike oko vakcina. Drastično je smanjen broj umrlih a sa povećanjem broja vakcinisanih moralo je, matematički vrlo lako objašnjivo, doći do porasta broja određenih komplikacija.
Komplikacije se dele na lake, srednje i teške. Tu dolazimo do straha roditelja dece. Strah je razumljiv. Preterivanje nije razumljivo. Čuveni argument da pedijatri potpišu da neće doći ni do kakve reakcije je glup. Da potpišu da vakcina neće delovati? Pa ko je lud da to radi, čemu onda vakcina? Vakcina služi da izazove reakciju, to nije čaša vode. Ako nema reakcije onda vakcina nije ni delovala. Većina reakcija je laka, kao crvenilo na mestu uboda ili srednje tipa povišene temperature.
Nažalost postoje i teške komplikacije i one su procenjuje se 1 na milion. Kao i uvek kod statistike onome ko je taj 1 potpuno je nevažno šta je sa ostalih 999.999. Zašto se dešavaju teške komplikacije? Uvek postoje razlozi a osnovni je alergija na neku od komponenti. Ukoliko se reaguje odmah nema posledica.
MMR vakcina je najomrženija jer oni koji se ne razumeju u vakcine smatraju da je to suviše patogena za mlad organizam. Svako dete samo tokom porođaja biva izloženo gomili patogena a dok se igra napolju svakoga dana bude izloženo najmanje 150 patogena. Ne mislite valjda da živite pod staklenim zvonom?
MMR vakcina je takva da će često izazvati simptome slične bolesti od koje štiti. Tako često čujem: Vakcina ne valja ništa, deset dana kasnije dete se razbolelo od malih boginja. Nije se razbolelo od malih boginja, ima blage simptome koji brzo prestanu - vakcina je delovala. U prve četiri nedelje se jave i ostale dve bolesti kod 2%.
Jedno od hiljadu dece će dobiti nešto slično epi napadu, 11. dan. To je direktna posledica boginja. Potpuno je jasno da osoba koja dobije napad od vakcine potpuno sigurno bi dobila napad od boginja da nije vakcinisana jer telo te osobe tako reaguje na boginje. Nije možda bi dobila već sigurno bi dobila. To nije autizam a nije ni epilepsija, to je reakcija na patogen. Ista analogija važi i za ostale komplikacije i sporedne efekte.
Kao što šlem nije krivac sa povrede glave tako ni vakcine nisu krive. Ako nema rata šlemovi su nepotrebni. Ako se iskoreni bolest vakcine su nepotrebne. Svaki bojkot vakcina održava bolest.
Mali dodatak
Više od 17.000 ljudi godišnje umre od besnila. Više od jednog manje od 5 godišnje preživi besnilo, odnosno ne umre od besnila što ne znači da ga nisu zgazila kola recimo. Jedna od karakteristika je hydrofobia - strah od vode. Osoba zaražena besnilom kada pokuša da proguta bilo koju tečnost ima jake grčeve i bolove. Umire se 2 do 10 dana od prvih simptoma. To vam je bezopasna bolest? Treba vam dozvoliti da sami odlučite da li je potrebna vakcina?
Još malo o vakcinama u prethodnom blogu - Reci DA vakcinama
Svi sve misle da znaju. Znaju sve o vakcinama a ne znaju ni šta su. Hvala na objašnjenju.
ОдговориИзбришиSvaka čast! Imam ja lični primer, ali to bih privatno, ako može. I da me ne shvatiš pogrešno, imam poverenja da neće ići dalje :)
ОдговориИзбришиNaravno
ИзбришиSve mi je jasno mi je. Ovo je bilo predavanje. Hvala
ОдговориИзбришиHvala puno
ИзбришиOdličan. Odličan. Odličan!
ОдговориИзбришиHvala. Hvala. Hvala!
ИзбришиDa li bi ste hteli da na svom Fejsbuk nalogu omogućite opciju "Follow" (Prati), kako bi mogli da pratimo šta objavljujete?
ОдговориИзбришиhttps://www.facebook.com/ljudidemoni/
ИзбришиHvala. Video sam samo Vas licni profil, nisam znao za ovaj.
ИзбришиAko ovaj tekst ne bude jasan antiprotivnima, onda za njih i nema leka ;) Bravo!
ОдговориИзбришиGde si to pročitao da antivakcinaši pričaju kako besnilo nije opasno i da se leči varikinom?! Ako nešto znaš nemoj zauzimati arogantan stave prema onom ko ne zna, jer time nećeš izazvati oboženje sopstvene ličnosti već samo prezir! Do duše ako osiromašeni uranijum može da se maže na `leba , onda ko zna...možda i varikina leči besnilo...
ОдговориИзбришиIzvinjavam se na grešci, ne kažu da nije opasno nego da ne postoji i da je to zavera masona, jevreja, iluminata i reptila i onog prevaranta Pastera. Pročitao na više antivakcionaških sajtova, blogova i u raspravama.
ИзбришиMeni obožavanje ličnosti nije potrebno, svoju ličnost i integritet imam. Ko je dobronameran objasnim najlepše i najprijatnije što mogu. Onima koji smatraju da sam kerov kurac, svinja, stoka, degen, bolid i slično nemam šta da objašnjavam.
Ja nikada nisam napisao da osiromašeni uranijum može da se maže na leba, to je rekao neko drugi. Ne, užasno je toksičan, samo nije kancerogen.
Ne leče varikinom nego gledanjem u sunce, hodanjem bez obuće i klistiranjem kafom.
Podelio sam ovaj tekst. Smatram da su edukacija i informisanje ljudi jedan od najboljih načina da se promeni svest i da se pobede određeni strahovi. Nisam pristalica obavezne vakcinacije. Smatram da je mnogo delotvornije voditi svojevrsni "dijalog" i edukovati ljude o tome kako i zašto vakcine pomažu u prevenciji i sprečavanju širenja zaraznih bolesti, a bogami i u njihovom iskorenjivanju. Ja sam inače ekonomista, ali evo već 15-tak godina u najvećoj meri radim u farmaciji i zdravstvu. Između ostalog sam radio i u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), a imao sam prilike i dva puta da posetim francusku agenciju za lekove (Afssaps) i da sa kolegama vidim kako oni rade. Pored toga, radio sam sa raznim farmaceutskim kompanijama (proizvođači lekova, veledrogerije, ugovorne istraživačke organizacije itd) i stekao sam određeni uvid u to kako funkcioniše farmaceutska industrija. Biću iskren. Nije tu sve ružičasto i bez kontroverzi. To što farmaceutska industrija, kao i svaka druga industrija, lobira u cilju ostvarenja pre svega njihovih partikularnih interesa, ne znači da je sve što oni rade loše i štetno. Ali ljudi su skloni generalizaciji i zameni teza, pa kad vide slučaj kompromitovaja određene farmaceutske kompanije - a toga ima dosta - odmah celu farmaceutsku industriju proglase za zlikovca. Mislim da u celoj toj priči, a naročito u pogledu vakcinacije i upotrebe lekova, možda i najznačajniju ulogu imaju ključni donosioci odluka. A to su s jedne strane lekari, koji propisuju metode i načine lečenja, i s druge strane regulatori, koji kontrolišu skoro sve aspekte razvoja, proizvodnje, prometa i upotrebe lekova i vakcina. Na njima (lekarima i regulatorima) je da se odupru pritiscima koji dolaze iz farmaceutske industrije i da se trude da donose najoptimalnije i najbolje moguće odluke i da uvek, ali uvek, gledaju opšti, a ne partikularni interes. Nažalost, i među lekarima i regulatorima ima ljudi koji su manje ili više potkupljivi, pa se dešavaju propusti, pa čak i incidenti, koji nikome ne idu na ruku, osim kompanijama koje gledaju svoj partikularni interes. Da se na kratko vratim na vakcine. Nisam medicinski stručnjak, ali jesam donekle pozvan da pišem o farmaceutskom menadžmentu i javnom zdravlju. Po mom mišljenju, nisu isto vakcine koje se razvijaju i koriste decenijama (MMR, polio itd) i vakcine koje se razvijaju brzo nakon što se pojavi epidemija određene bolesti (npr. vakcina za H1N1). Smatram da ove druge često ne prolaze na pravi način klinička ispitivanja (razlog: hitnost), te da zbog toga ni kvalitet, bezbednost i efikasnost mogu biti pod znakom pitanja. Lično svedočim da je vakcina za H1N1 bila registrovana u ALIMS ekspresno, direktno po nalogu tadašnjeg ministra Milosavljevića. Nikakve kontrole (dokumentacija, laboratorija) nisu vršene, već je vakcina samo registrovana. Konačno, sama direktorka ALIMS je odbila da se vakciniše. Ja sam inače pisao Pravilnik o postupanju u slučaju epidemije. I da se razumemo. Ne osporavam delotvornost vakcina. Čak i sa neželjenim reakcijama, vakcine više doprinose javnom zdravlju nego situacija bez vakcinacije. To je jasno kao dan. Ali ono što hoću da kažem je da nije sve crno i belo i da stvari treba posmatrati slojevito. I konačno - edukacija, edukacija, edukacija!
ОдговориИзбришиDaleko od toga da je sve crno belo. To je tek druga tema. Za sada je ovo što kod nas pokušavaju da dokažu da se vakcine prave samo zato da bi se namerno razboljevala deca. To je kao što i sami znate glupost.
ИзбришиZa H1N1 vakcinu kod nas je bilo mnogo gluposti, počev od nabavke, cene, kampanje neprimerene zdravom razumu, gde je postalo političko a ne medicisko pitanje - vakcinisanje. Pri tome kasnilo se u nabavci, kupljeno preko posrednika a hitnost ogromna
Tako je. S jedne strane, mogu da razumem neke ljude koji su zabrinuti, što zbog zbunjenosti i neinformisanosti, što zbog propusta koji se dešavaju u zdravstvu, što zbog uplitanja politike u medicinu i iz niza drugih objektivno razumljivih razloga. S druge strane, ne mogu da razumem one koji šire paniku, koji šire lažne informacije, koji promovišu nadri-lekarstvo i koji svesno "truju" javnost besmilicama. Kao što konstatovasmo, nije sve crno i belo i problematiku treba slojevito posmatrati. I ono najvažnije - treba razumeti da i pored određenih momenata kompromitacije farmacetuske industrije (a rekao bih i medicine inače), vakcine JESU CIVILIZACIJSKO DOSTIGNUĆE koje je značajno unapredilo javno zdravlje i kvalitet života, te je stoga potrebno edukovati ljude kako bi razumeli da i pored neželjenih reakcija i svih manipulacija koje se dešavaju vakcine i dalje daju znatno veću korist od rizika i troškova koji ih prate. Zato smatram da su ovakvi dijalozi korisni. Hvala.
ИзбришиA inače, mnogo toga u vezi (po meni izmišljene) pandemije virusa H1N1 je sporno i diskutabilno, naročito u vezi događaja koji su se dešavali u našoj zemlji. No, to je neka potpuno druga tema. Da ne širimo sada.
ИзбришиDa li je reč o tome da je sve u razgovoru sa Imunologom dr. Srećko Sladoljev
ОдговориИзбриши(https://youtu.be/NhSLE3L-TGM)
kompletno pogreshno?. Da li su svi prikazani statistički grafovi netačni? Molim za komentar.