Da li treba da se pravdam?

Da li treba da se pravdam što nisam nepismena baraba koja umišlja kako se ceo svet zamerio protiv njega dok ispija pivo ili rakiju? Da li treba da se pravdam što znam sva slova i sve padeže? Da li treba da opravdam to što umem da sabiram i množim a zamisli čak i da delim i to ne samo jednocifrene brojeve?

E pa, druže prepametni, stvari stoje ovako. Tebi je još u osnovnoj školi bilo smorno da čitaš knjige i da učiš, jer kome to treba ali te to nije sprečavalo da uvek ističeš kako si ti glavni, prvi si počeo da pušiš i piješ, prvi si donosio svoje izmišljene porno avanture, prvi si počeo da bežiš sa časova i prvi si počeo da se žališ kako si žrtva. Za to vreme ja sam upijao knjige, pored knjiga naučne časopise, tada je bila popularna Galaksija, od gradiva znao sve i nešto preko toga. Ti si bio popularan, omiljen kod devojčica a ja, ja sam im pisao pesme, ti si ih ismejavao, pričao kako pesme pišu samo pederi. Pričao si kako ti uvek možeš biti bolji đak od ovakvih štrebera kao što sam ja ali eto nećeš da se zamaraš. Malo si se bavio sportom ali smorno je to, što bi se mučio. Ja sam vidiš vredno trenirao iako sam učio. Ti si se uspavljivao lažući sebe kako ćeš sutra da uradiš nešto a ja preispitujući se lekcije i maštajući o putu u svemir i crnim rupama (ne mislimo nikada na iste crne rupe). Tvoje razbuđivanje je bilo uz cigaretu a moje uz knjigu. Ja sam išao na takmičenja iz hemije i fizike a ti si već uveliko bežao sa časova.

Srednja škola, stvari su se samo produbile. Počeo si da tvrdiš kako te svi mrze, posebno profesori a ti si za klasu bolji od svih a kad si već bolji čemu zamaranje knjigom, knjige čitaju samo glupaci a uče profesorske ulizice. Ja sam uređivao školske novine a ti ih cepao, ja sam uređivao školski radio a ti uvek galamio kada ide neka od mojih emisija. Ja sam imao svoj integritet i znao da se posvađam sa profesorima oko raznih istinskih nepravdi a ti si i dalje tvrdio kako te mrze iako se nisi potrudio da neku lekciju naučiš a o čitanju knjiga da ne govorim - knjige čitaju samo pederi. Ti naravno imaš prirodni intelekt a ja sam glup pa moram da učim. Sećam se jednog događaja, imali smo po 16 godina. Susreo si me kada sam izlazio iz prodavnice ploča, kupio sam tada "Karmen" operu, umalo nisi umro od smeha, kakvi to glupaci slušaju opere, verujem da još uvek to prepričavaš onima kojima je identično glupo da neko može da sluša operu i čita knjige.
Znam koliko si bio frustriran time da na mene ne možeš i ne smeš da nagrneš fizički, čak ni vas nekoliko zajedno a nije da niste pokušali. Nisi imao sreće da budem neki slabašni mršavko već jak kao stena i bez straha. Probao si ti da kinjiš neke druge ali u mojoj blizini nisi smeo. Maler, šta ćeš.
Znaš li uopšte kako izgleda studirati nešto? Gomila odricanja, učenje noću, trema, strah od brukanja, neizvesnost. Ti možeš da platiš i završiš nešto, to je sada moguće, nije ni malo dobro ali je moguće. Time nisi ničim pametniji ni obrazovaniji.

Igor Morski - Surreal

Sada si glavni u dokazivanju kako je sve zavera. Naravno, kako ti sa toliko niskim znanjem i obrazovanjem možeš uopšte shvatiti da se niko nije zaverio protiv tebe a čak ako takve zavere postoje usmerene su na zaradu a ne gubljenje zarade. Glavni si u dokazivanju da si veliki Srbin i čuvaš srbski jezik iako pojma nemaš o gramatici. U svom neznanju pojam srpski ti je od fraze srp i čekić i on je antisrpski (antisrbski). Ne shvataš čak ni da su komunisti uglavnom bili srbi. Braniš Crkvu mržnjom iako nijedna vera ne propagira mržnju ali kako bi ti znao, da nisi slučajno pročitao neku versku knjigu?
Da imaš kontakt samnom sada bilo bi ti smešno da ja pročitam nedeljno više knjiga nego što si ti za ceo svoj život. A vidiš ja sam nezadovoljan što ne umem da čitam brže, uvek zaostajem nekoliko knjiga a biblioteka mi raste. Tablet većini služi za igranje a ja na njemu imam na hiljade knjiga i zamisli meni je odmor kada sednem i čitam neku knjigu.
I onda je došao Internet i dao mogućnost svakome da piše šta mu padne na um, doduše nekom na Um a nekome na rudimentirane ostatke. Sada si jak, svakom akademiku možeš da skrešeš u lice kako je glup i diviš se svojoj pameti dobijajući lajkove od armije osrednjih kao ti. A akademik? On će ućutati i neće pisati više jer oseća da nema kome, on ima obraz i sram, ono što takvi kao ti nemaju.
Inače knjiga, to je ono što se čita, obično od kvalitetnog papira, ima bar stotinjak stranica i nema slika golih žena a naslovi nisu senzacije nastale u glavi pacova kao što si ti.