7 pravila za dug život

Zadnjih dana sam imao više vremena i više pažnje koju sam mogao posvetiti onome što pišu drugi, načinima na koje razmišljaju, prihvatanjem ili odbijanjem tuđeg mišljenja. Spadam u osobe kojima je lako da priznaju svoju grešku i prihvate ono što je bolje i volim da čujem tuđe mišljenje i stavove. To me vraća na jedan događaj iz moje karijere. Neki naš stručni sastanak i ja pokazujem neke nove načine dijagnostike starih bolesti. Javljaju se dežurni mrzitelji, to su oni koji uvek imaju primedbe na sve i na bilo šta, nevažno koja je tema i nevažno koliko znanja imaju iz te oblasti, jednostavno ljudi koji se osećaju prozvanim da sve unižavaju, potcenjuju i mrze, sem nadređenih, znaš takve ljude, zar ne? Uglavnom javlja se jedan od njih i kaže mi doslovce: "Zašto bi menjali nešto što radimo već 40 godina, to je glupost." Tada sam bio brži na jeziku pa sam odgovorio: "I pijavicama se lečilo vekovima, zašto smo to promenili?" Drugi su ćutali, ipak radilo se o profesoru koji je imao veći autoritet od mene tada mladog lekara. Smešno mi je postalo kada mi je jedan kolega iz Crne Gore prišao i rekao: "Slušaj, vidim ja isto što i ti, no nemam muda da napišem." I to je zanimljivo kako uvek nakon završetka nečega neko ima komentar, prodaš stan nakon godinu dana i odmah sutradan ti neko kaže - što mi nisi rekao, moglo je to bolje; okrečiš sobu i nakon dva dana ti neko kaže - što me nisi pozvao, bilo bi bolje. Hej, recite pre ili ćutite zauvek, naknadno me ne zanima, naknadno mi ne pomaže, samo me iznervira.

Čitao sam i uporno čitao šta pišu ljudi, obični ljudi u komentarima. Istina, učestvovao sam u nekim raspravama i bio "čašćen" raznim epitetima od toga da sam nakaza pa nadalje uz pretnje o razbijanju njuške ali to već znaš. Zanimljivo je kako ljudi obožavaju da komentarišu ono o čemu nemaju pojma i koliko mogu da budu ostrašćeni u tome. Pravi primer je rasprava o vakcinama ili o marihuani, što da ne i o darvinizmu i kreacionizmu, politiku izuzimam jer su rasprave o politici postale do te mere infantilne da sam izgubio želju da ikome objasnim Orvelovu genijalnu misao - Sloboda je da smeš da kažeš kako su dva plus dva četiri, sve ostalo dolazi samo po sebi. Ne, genijalci imaju svoje viđenje toga, 2+2 nikada nije 4 jer pobogu tu su umešane mračne sile, strani centri moći, Soroš i svi imaju samo jedan cilj a to je da unište Srbiju jer mi smo valjda najvažnija zemlja i narod na svetu. Čuo sam juče podatak o nekom plemenu u Kini, potpuno zanemarljiva grupacija, više pripada statističkoj grešci a ima ih samo 15 miliona. Poprilično sam siguran ni da većina Kineza ne zna za njih, e sad nas je duplo manje a želimo da svi misle kako smo bitni, hej probudite se i izvucite glavu iz peska a ni nojevi nisu iz Srbije. Znam, sada će da se oglase oni veliki Srbi što neguju srbski jezik sa objašnjenjem da su Adam i Eva govorili srbskim jezikom a da sam ja sluga zapada i nekih službi.
Neću Vam pisati o genomu ionako nećete shvatiti da nacije ne postoje, rase ne postoje, postoje samo ljudi koji umišljaju da vrede više zato što su rođeni na nekom određenom parčencetu zemlje. Ljubav prema svom narodu se ne dokazuje izolacijom i mržnjom, niti ubijanjem. Oni koji čitaju setiće se šta Remark (Erich Maria Ramarque) napisao na početku jedne svoje knjige: "Voliš li Amerikance? Ne. A Ruse? Ne. Francuze? Ne. Engleze? Ne. Pa koga onda voliš? Volim prijatelje." Oprosti, nije citat već moja prepričana verzija. Naravno iz knjige je a ne iz filma. To me vodi do priče o Remarku i njegovoj sudbini koja se savršeno uklapa u moje priče o gluposti koja preovladava. Nacisti su, po Gebelsovom naređenju, zabranili i spalili njegove knjige jer se njegovo prezime unazad čita Kramer a to je prezime francusko jevrejskog porekla (postoje i druge verzije koje opravdavaju Gebelsov postupak ali nisu vredne pomena). Tako izgleda vladavina gluposti. Ne mogu ni sada kada sam se setio toga da se načudim - Remark nepoželjan? Čovek koji je napisao: "Namera života nije da nas napravi savršenima. Ko je savršen mesto mu je u muzeju" ili "Čudno koliko možemo stvari učiniti komplikovanim samo da ne bi pokazali šta osećamo" ili "Bolnice pokazuju šta je rat".

Postoje u evoluciji čoveka dve bitne karike Kromanjonci i Neandertalci. Neandertalci su bili starosedeoci Evrope i tu su živeli kao jedina vrsta skoro 300.000 godina ali nisu imali sposobnost prihvatanja novina. Nasuprot njima Kromanjonci dolaze iz Afrike i naseljavaju Evropu. Oko 10.000 godina su živeli zajedno a onda su konačno Neandertalci nestali kao vrsta. Ljudska vrsta je nastala uglavnom od Kramanjonaca ali imamo i oko 4% gena od Neandertalaca. Zato se više ni ne koristi naziv Kromanjonac već Anatomski Savremen Čovek. Neandertalci nisu napredovali a bez toga nema opstanka. To što pojedinci mere istoriju od nastanka nacija pokazuje da nisu pratili na časovima gradivo. Opet moja opaska, to je naravno naučni pristup u koji ne veruju ovi drugi koji tvrde da je Zemlja stvorena pre 6.000 godina, šta njih briga za dokaze i nauku. Za neupućene i belci i crnci i žuti imaju DNA i RNA, isti broj kostiju, iste organe, srce im kuca identično, dišu na isti način, razlika je samo u oku i umu osmatrača.

Gledam istraživanja, uvek ima dva pristupa, prvi je samo napred a drugi je polako, ako nema novčane koristi nema potrebe da se ide napred. Za mene je makar jasno, mogu biti pulena na jedrenjaku, usmeren uvek ka novom bez mogućnosti da krenem nazad ali možda nisam uvek u pravu, možda nekada treba reći stop, nema gde napred, uspori. Ne za mene, to znaš, zar ne? Onoga dana kada se oduprem sebi i svojoj neutaživoj potrebi da srljam u nove nevolje (lepše zvuči avanture) zazvoniće telefon kod nekoga koga volim, kod tebe naravno, prekinućeš vezu i poći će ti suze a ja ću postojati samo kao dašak vetra koji struji kroz kuću kada su vrata otvorena, memorija, sećanje na nekog ko te je voleo. Sećanje na moj osmeh dok isprobavaš stvari u radnji a kao i uvek, nisi navukla zavesu do kraja, kako upijam, ne tvoje telo već tvoju spontanu životnu energiju i kako mi se u tom trenutku čini da život je lep. Hej, moj lični trenutak, moja privilegija ali hajde, reci, ima li smisla ili lepote u životu bez ljubavi.

Figurehead - Pulena

Moralna i etička dilema. Spavaš u avionu na sedištu pored mog. Disanje ti je ravnomerno, kosa ti pada na obraz okrenut meni. Oči su ti sklopljene, lepa si. Potpuno si spokojna, očigledno je neki miran san. Stigli smo na aerodrom dva sata pre vremena, avion u polasku kasni više od tri sata. Kada si ljuta imaš izgled ohole Nemice, svi ti se sklanjaju sa puta. Ne poznaju te. Poletanje je bilo nemirno, imao sam utisak da je u jednom trenutku krilo dodirnulo more. No, to je prošlost, već se bliži kraj leta. Gledam tvoje milo lice, usnulo iako uvek kažeš da ne možeš da zaspiš tokom leta a uvek zaspiš. Dilema, da li da te probudim da ti kažem da avion pada ili da pustim da umreš u snu? Ljudi oko nas već vrište a svetla bulevara na koji avion umesto aerodroma sleće prosto mogu da se dodirnu. Stvari ispadaju iz kaseta, instiktivno ti štitim lice iako to deluje tragikomično u tom trenutku. Proleće mi kroz delove mozga koji nisu obuzeti panikom da li trebam da ti kažem da ćeš za minut biti raskomadana i spaljena, možda obrnutim redosledom ili da umreš nesvesna. Možda Vama koji čitate to zvuči smešno ali stavite se na trenutak u moju poziciju, šta je ispravno? Ipak, avion se kao ranjena zver propinje i leti nazad u oblake. Sleteli smo nakon 5 minuta, probudili su te aplauzi i frenetično navijanje kada je avion stao. Otvaraš oči nesvesna šta se desilo. Sa lica ti čitam misli, pitaš se da li su ostali u avionu normalni kada se toliko raduju za obično sletanje. Nema svrhe da ti objašnjavam ionako me ne bi shvatila ozbiljno. Rekao sam ti tek godinama posle.

"Najbriljantnija propagandna tehnika neće imati uspeha ukoliko na umu nemate jednu stvar - važno je izabrati nekoliko ključnih tačaka i ponavljati ih ponovo i ponovo. Zadatak propagande nije da bude inteligentna. Zadatak propagande je uspeh." Zvuči li ti ovo poznato? Da li čuješ u ušima kada pustiš TV ili kada dopustiš Facebook-u da probije tvoju prirodnu branu? Ne možeš da se setiš čije su to smernice? Neki američki mag marketinga? Neki verski vođa? Neki moderni političar? Osoba čija su ovo uputstva nije živ, makar ne više ali očigledno njegovo delo živi i dalje. Hmm, delo. Možda znaš za ovo: "Nema svrhe pokušavati da se pridobiju intelektualci, jer je njih nemoguće okrenuti i uvek će biti neki koji zanoveta i uvek će biti "ljudi na ulicama". Argumenti moraju biti sirovi, jasni i prisilni, da ciljaju emocije i instinkte a ne intelekt. Istina je nevažna i mora biti podređena taktici i psihologiji." Prilično surovo, tačno i poznato. Kažu za njega "otac modernog marketinga". Valjda su vođeni onim da su bitne reči a ne ko ih je izgovorio. Prilično je tačno, sve tehnike ubeđivanja izuzimaju intelektualce. Intelektualci tako postaju izopšteni iz društva jer nisu "ciljna grupa". Neko će ovo protumačiti "kukanjem", svako ima pravo da pogrešno tumači, ni ne pišem za takve. Ovo je krik, moja verzija poznatijeg Munkovog (Edvard Munch) Krika i ja sam se kao on osetio iscrpljenim, zastao i video krv i plamen kako se valja ka nama. Ovo je moj Krik, moja borba za očuvanje ono malo intelekta koji je preostao. Priznajem uplašen sam i sve više sam sebi ličim na izbledelog demona u idiokratiji potpuno shvatajući Ričarda Matisona (Richard Matheson) kako ironično shvata da je zapravo on Legenda (čitajte knjigu, ne gledajte film). On je Ja, on je Ti, on je svako ko je progonjen zato što misli svojom glavom, naglasak je na "misli" i "svoja".
Tako Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels), čije su ovo reči, pobeđuje.

Postoji Gausova kriva koja objašnjava prilično sve, čak i odnos i raspodelu intelekta. Po toj krivi 95% ljudi ima IQ imeđu 70 i 130. Sve ispod i iznad je ekstrem. Da budemo još realniji, 81% ljudi ima IQ između 70 i 115, ovaj svet je njihov, onih 14% sa IQ između 115 i 130 nekako uspeva da se snađe. Oni ispod 70 i tako ne brinu, ostaje 2.1% onih koji imaju visok intelekt i koji su uglavnom duboko nesrećni. Zašto je bitno to oko Gausa, pitaš se? Zato što po Gausu tekst sa ovim naslovom će pročitati 81% ljudi a da je recimo približniji istini i da piše - Gaus i marketing ne bi čitao niko. Postali smo robovi marketinških trikova namenjenih mediokritetima.

Slike su sa interneta. Sem moje, naravno.