Tama guta svoju decu, zar ne?

Bahato društvo u kafiću. Muškarac visok nekih 170 cm, mastan, ružan, obučen skupo i neukusno. Ispred njega je čaša Balantine's viskija, pakla cigareta i zlatni upaljač. Ima oko 50 godina, vide se tetovaže, podjednako neukusne kao njegova pojava. Pored njega devojka, nejasno da li je punoletna, obučena tako da ne prikriva ništa, zenice su joj raširene, očigledno posledica mešavine raznih droga. Ona ne govori, njena namena i rok trajanja su jasni. Tu su još dva muškarca, jedan je upadljivo mršav a drugi jakih mišića i ošišane glave. Iza njih su dva dokaza da čovek vodi poreklo od majmuna, telohranitelji, gorile, žestoki momci. Rečnik im je prostački, teme za razgovor ne postoje, više je to besmisleno muljanje nekih rečenica ukrug. Oni su neka vrsta dilera droge, zelenaša a sebe smatraju kraljevima. Pored takvih poslova nijedan drugi nezakonit im nije stran.

Njihovom stolu prilazi mladić, star tek nešto više od deteta, hod odaje zabrinutost, trzaji odaju strah. Lep je, ima možda koji kilogram viška ali nije to strašno.

- Gde si ti klinac? Kriješ se od nas? Gde je ona budala od tvog oca? - pitao je mršavi muškarac, to mu je valjda bilo smešno i grohotom se smeje. Kroz smeh objašnjava kako je otac mladića doktor nauka.

- Doktor nauka a budala. Te budale misle da su pametni, fakultet grdna stvar. Ma pet diploma mogu bre da kupim, popišam se ja na vaše. - smeh prelazi u ogorčenost i bes. Pljuje na pod.

- Otac mi nije budala.. - mladić pravi grešku ne shvatajući da je samo trebalo da ćuti.

- Nije kažeš? Nije? Jeste, on je budala, serem se na njegove diplome - glas je već vika.

- Ne treba da vređate... - mladić oseća ponos

- Gde su pare? Dokle ja da čekam, dokle bre? Ne može bre to tako. Šta mislite da možete da me zajebavate? Našli ste mene dobrog čoveka pa me jebete. Da li mi na čelu piše da sam glup? - udara šamar mladiću - zašto si došao? Gde su pare? Gde ti je budala od oca?

- Došao sam da vas zamolim za nekoliko dana odlaganja...

- Kakvo odlaganje? Kopčam li se ja na leđima? Gde ti je pizda od oca?

- On ne znam da sam došao...

- Pobegla pička negde, doktor nauka, haha...

- Došao sam da Vas zamolim, on traži pare...

- Koga bre ti da moliš? Rekao sam dan u dan, u sat bre majmune...

- Stani malo, smiri se da ne šlogiraš - umešao se očigledni vođa. - Šta si zapeo pare pa pare? Vidiš da je dečko ok momak. Hajde momak, sedni pored mene.

Mladić ga gleda zahvalno i seda pored njega.

- Da ti ja momak objasnim kako to ide. Pare kada se pozajme tu nema kašnjenja, razumeš momak?

- Ali mi nismo pozajmili ništa od Vas - mladost često čini da reči izlaze iz usta onda kada to nije pametno. Usledio je šamar preko usta od koga mu je pukla usna.

U jednoj stvari mafijaši su bili u pravu - nijedna diploma ne štiti od pokvarenosti. Priča je prilično jednostavna, mladićevi otac i majka su ostali bez posla a kako su intelektualci otac je probao da se zaposli u inostranstvu a to nije jeftino. Obilazili su banke, pokušali da im objasne razloge zašto im je potreban kredit ali banke su ostale neme i čvrste u stavu - nemaš posao. nemaš kredit. Rešenje im je ponudio jedan poznanik. Pozajmio im je novac i rekao da ga vrate kada stignu, godinu, dve. Bili su srećni, samo što mu nisu ljubili ruke, spasioc, čovek u crnom, otelotvorenje zla i dokaz da ništa u životu nije besplatno. Sve je bilo u redu mesec dana, otac je sve pare uložio u potrebna dokumenta i očekivao da ode za nekoliko meseci. Sve je delovalo kao idila, čak je baka zapalila sveću u crkvi za dobrog čoveka koji im je pomogao. Onda, jednog dana, slom. "Dobri čovek" dolazi i kaže da mu je glava u pitanju i da mu hitno trebaju pare. Naravno, novac nemaju, "Dobri čovek" nalazi rešenje, on će pozajmiti taj novac od drugog a oni će dugovati tom. Pristali su zabrinuti za svog dotadašnjeg spasioca. Drugi se pojavio nakon sat vremena, isti ovaj iz kafića. Rekao im je da su dužni njemu i da plaćaju kamatu 20% svaki mesec dok ne vrate. Epilog se upravo odvijao u kafiću. Pre toga su im prijatelji iz policije savetovali da nikako ne ljute mafijaša nego mu plaćaju na vreme.

Nakon šamara dvojica gorila su ga uhvatili za ruke i položili na sto. Nakon toga su mu povukli pantalone i veš do kolena, bio je go. Niko u punom kafiću nije rekao ni reč, pravili su se da gledaju svoja posla.

- Vidi kakva jaja imaš. Hajde mala malo mu ih zgnječi - obratio se devojci koja je izvršavala svaku naredbu - Jače malo, da vrišti. Hoćeš dečko da ostaneš bez jaja, a? Daj mi nož - nož se našao u njegovoj ruci a ruka ga je vodila po njegovim otkrivenim genitalijama - vidiš dečko kako je zanimljivo, sad ću da ti fiknem jaja, zovi onu budalu od oca odmah.

Zvali su oca uz vrištanje mladića i govor kroz suze.

- Hajde mala popišaj mu se na tu facu glupu - novo poniženje je sledilo a i neka druga sve dok se otac nije pojavio, izbezumljen od brige, sa novcem koji je iskukao od prijatelja i rodbine i koji će dugo vraćati.

Kasnije te noći mafijaš je ušao u ulaz svoje zgrade, nije bilo svetla ali ga to nije plašilo jer on je faca, car, bog koga se svi plaše. Ubod igle između trećeg i četvrtog vratnog pršljena nije ni osetio, kao što više nikada ništa nije osetio živeći kao biljka do kraja svog bednog života.

Senka je napustila ulaz i kliznula u noć.

(nastaviće se...)