Alternativni načini lečenja karcinoma - fizičke procedure

Fizičke procedure. Metode kojima se nešto radi rukama, iglama ili na neki drugi način. Neke su poznate i primenjuju se svuda, neke su manje poznate. Uvek ima mesta da se doda još neka od njih.

1. Akupunktura - svi znamo šta je akupunktura, zabadanje malih iglica u drugu osobu koje nije kažnjivo zakonom. Spada u tradicionalnu kinesku medicinu i zasniva se na tvrdnjama da postoje energetski meridijani u telu kojima teče životna energija. Koliko god da ponekad simpatično izgleda kada neko glumi jastuče za igle, nema dokaza o postojanju meridijana, što je samo po sebi dovoljno da odbacimo tvrdnju da to leči neke bolesti. I opet se vraćam na fiziku, energije su merljive. Ako energija ne može da se izmeri, kao što tvrde alternativci, moralo bi da može da se izmeri reakcija na tu energiju, nema toga. Pokušaji da se dokaže kako je fizika neka nauka koja je Zapadna i veštačka su besmisleni. Fizika tumači procese u prirodi, ne izmišlja ih. Identična je na bilo kojoj strani sveta, jasna i precizna. Tvrditi da su fizički zakoni neprirodni a neke izmišljene životne sile prirodne, samo po sebi nije prihvatljivo.

Ako mislite da uvek pogode iste tačke, varate se. Neću da govorim o higijeni i prenošenju bolesti istim iglama, to nije do akupunkture već do samih ljudi, nigde se ne kaže da treba da se izvodi istim iglama, ali ne leči. Posebno ne leči karcinome. Nema dokaza koji bi potvrdili da je metoda delotvorna.

2. Aplikovana kineziologija (ne mešati sa kinezi terapijom) - kinezi terapija je neophodna i zaista ima dobre rezultate u tretmanu povreda i drugih stanja muskuloskeletnog sistema. Ovo nikakve veze ne s time. Aplikovana kineziologija bukvalno označava dodirivanje pacijenta rukama i prenošenje nekih nemerljivih energija nakon čega dolazi do izlečenja karcinoma. Sama metoda je deo kiropraktike i izmislio je kiropraktičar Džordž J. Gudhart 1964. godine. Ideja je da se na osnovu testiranja snage mišića procenjuje postojanje bolesti. Drugi deo metode je izlaganje nutritijentima i merenje snage pojedinih mišića. U SAD 37.6% kiropraktičara koristi ovu metodu. U Danskoj udruženje kiropraktičara smatra da nikako ne treba da se koristi.

Pokušavam da nađem smisao u ideji da će alergija na lešnike da pojača ili smanji snagu nekog mišića na ruci ili nozi i da će tako da se postavi dijagnoza. I pored bujne mašte, ne vidim nikakav smisao. Nisu ga videla ni naučna istraživanja.

3. Kiropraktika - moram opet da pomenem samu osnovu kiropraktike. Izvesni D.D. Palmer je u snu, sa drugog sveta, primio saznanja o kiropraktici, navodno od duha nekog lekara koji je preminuo 50 godina ranije. Osnovna ideja je da se manipulacijom sa kičmom mogu lečiti sve bolesti. Na Zapadu imaju jaku političku zaleđinu. Medicina odavno kiropraktiku posmatra kao nenaučni kult. Postoji tendencija među kiropraktičarima da implementiraju naučne metode i da ih povežu sa metafizikom. Uprkos trudu, tokom epidemije kovida-19, kiropraktičari su glasno izražavali antivakcinalni stav (što ne znači da se radi o svim kiropraktičarima, već o onima koji glasno izražavaju stavove.

Kada se uđe u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna, stara je izreka. Metoda koja se bazira na poseti duha i uporno traži neke metafizičke dokaze da se manipulacijom zglobovima leče sve bolesti, u startu je pseudonauka i ništa i ništa ne može da promeni tu činjenicu. Ne treba napomenuti da ne postoje dokazi da leči karcinome.

4. Kraniosakralna terapija - ili kranijalna osteopatija je metoda gde se nežno dodiruju nepostojeći zglobovi na lobanji. Metodu je postavio Džon Upledžer 1970. godine na osnovu radova Vilijama Garnera Saterlenda iz 1898. godine. Saterlend je posmatrajući lobanju došao na ideju da je spoj između temporalnih i parietalnih sutura istovetan kao škrge i da se dodirom na spoj menja tok životne energije. 

Svako, ko iole zna anatomiju i fiziologiju može mirne duše reći da se radi o besmislici. 

5. Čišćenje kolona - analna fiksacija alternativaca je prosto neverovatna. Najviše vole klistiranje kafom, ali ne beže ni od laksativa. Ideja potiče iz 1884. godine od Šarl Žak Bušarda, francuskog patologa koji se vodio nekim idejama iz Starog Egipta. Zanimljivo je da je ta ideja potpuno napuštena tokom XX veka ali ulaskom u XXI putem opskurnih medija i intenzivnog reklamiranja šarlatana, dolazi do ekspanzije. Zbog ideje o autointoksikaciji dovode do velikih problema sa svojim zdravljem. Odvratno mi je kada vidim da slikaju proizvode svojih umotvorina u wc šolji. 

Ne samo da nema nikakvog korisnog efekta već krije mnoge opasnosti. Metodu ne mešati sa medicinskim klistiranjem koje se sprovodi po medicinskim indikacijama.

6. Kuping - smatra se da potiče sa područja Persije i u bliskom kontaktu je sa puštanjem krvi. Zasniva se na ideji da se tako izvlače toksini iz tela. Postoje tri vrste kupinga, suvi, vlažni i vatreni. Vlažni je puštanje krvi i zove se hidžama. Iako je evidentno da se radi o besmislici ima svoju popularnost. Nekada zaista ne vredi objašnjavati ljudima.

7. Plesna terapija - ovo mi je ustvari zabavno. Mislim da nije doprlo do nas. Terapija plesom, igrom, kako god se kome više sviđa. Oduvek je deo nekih rituala, ali sadašnju popularnost i upotrebu nalazi od 1966. godine kada je osnovana Asocijacija za lečenje plesom. Marian Čes je pokrenuo pokret 1942. godine. Spada u psihoterapije. Sasvim sam siguran da može imati pozitivne efekte na psihu ali tvrdnje da se tako leče karcinomi su zaista neutemeljene.

8. Paljenje sveće u uhu - bukvalno ali bukvalno stavi se sveća u uho i zapali. Sveća je dužine 5 do 10 cm. Ideja je da će sveća izvući bolesti kroz uvo. Ne zna se poreklo. Prodavac tih sveća koristi naziv Hopi sveće ali su pripadnici Hopi plemena nakon dugotrajnog procesa uspeli da dokažu da ta tradicija nikada nije postojala u njihovom plemenu. Nakon toga reklama se seli u Stari Egipat, Staru Grčku a zadnja ideja je da potiče sa Atlantide. Ne uspeva da očisti ni uši, kamoli nešto drugo.

9. Psihohirurgija - moguće je da potiče iz XVI veka, makar opis koji je doneo istraživač Alver Njunjez Kabeza de Vaka zajedno sa figurom Mala Cosa (Zla stvar) koja razdire stomak žrtve. U ovoj prevari, lažni hirurg navodno golim rukama operiše pacijenta uz upotrebu lažne krvi i delova životinja koje navodno vadi iz stomaka. Rana se volšebno sama zaceli.

Žalosno je što je potrošeno silno vremena da se ispita ova prevara koja je više nego očigledna.

10. Reiki - u modi je kod nas zadnjih godina. Spada u energetska lečenja gde onaj ko izvodi seansu putem svojih dlanova usmerava univerzalnu energiju i tako doprinosi do ozdravljenja pacijenta. Poreklo je iz Japana, verovatno od Mikao Usuia koji je navodno izlečio 2000 ljudi u Fukujami. Umro je izvodeći seansu 1926. godine. Koncept se zasniva na metafizici i prisustvu univerzalne životne sile, koja se, naravno, ne može dokazati. Ima dejstvokao svaki placebo.

11. Šiacu - čuvena šiacu masaža. Dotle dok je masaža zaista je nevažno, ali kada počnu priče o tome kako leči onda je stvarno previše. Kao i svaka druga manuelna tehnika, ne postoje dokazi da ima bilo kakvo dejstvo.

Uvek mi je zanimljivo kako to ljudi poveruju onima koji im mašu rukama oko tela ili ih bockaju iglicama, puštaju im krv, klistiraju ih besomučno, a ne veruju ispitivanjima koja traju više od deset godina, gde se ispita skoro svaki mogući, čak i najminimalniji aspekt. 

Odakle ta potreba da se veruje prevarantima? Neću odgovarati na to pitanje, to je posao drugih. Moje je da objasnim mehanizme delovanja procesa u telu i da odbranim nauku, onoliko koliko je to u mojoj moći. 

Prvi tekst u nizu - Pravci u alternativnim tretmanima

Drugi tekst u nizu - Dijete

Treći tekst u nizu - Terapije bazirane na energiji

Četvrti tekst u nizu - Hibridne terapije

Peti tekst u nizu - Biljke i gljive