Šta uraditi ako dođe do nuklearnog napada

Bez ikakve želje da raspirujem strah, naprotiv, samo sa ciljem da umanjim efekte laži o radijaciji, pišem o temi koja je aktuelna i koja budi nemerljiv strah. Ne očekujem tako nešto, ne mogu ni da zamislim da je neko spreman da pomisli da upotrebi ultimativno oružje za uništenje, niti mislim da bi Balkan bio meta, ali da vidimo šta ako se desi.

Šta uraditi ako dođe do nuklearnog napada?

Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju, radijacija je daleko najmanji problem kada su u pitanju nuklearne bombe. Upravo zbog tog neshvatanja šta je radijacija i dolazi do totalnog preterivanja u javnosti i širenja straha.

Eksplozija nuklearnog oružja produkuje jednu užasnu vatrenu stihiju, temperatura se kreće do nekoliko hiljada stepeni. Ne ostaje radijaciji materijala, uglavnom su svi mrtvi ili sa ozbiljnim povredama. Opasnost predstavljaju radioaktivne padavine ali njihova snaga opada po 7/10 zakonitosti. 

Šta znači to 7/10 a najvažnija fizička zakonitost je kada se radi o nuklearnim eksplozijama i radioaktivnim padavinama. Sa svakih 7 jedinica vremena radioaktivnost opada 10 puta. Ovo je veoma važno da se zna. Ako je radijacija u prvih sat vremena nakon eksplozije 100% to znači da će nakon 7 sati biti 10% a nakon 7x7 sati 1% a nakon 7x7x7 sati 0.1%. Nakon nekih 100 dana biće 0.01%.

Upravo ovo opadanje jačine radijacije je ono što nam omogućava da preživimo. Sasvim je suprotno od popularnih filmova i serija gde radijacija obilazi čitav svet i uništava ga. Nema toga. To je samo fikcija, prilično loša, pravljena sa namerom da širi strah. 

Ukoliko do toga dođe a preživi se napad, najvažnije je nikako ne mrdati iz zaklona sat vremena. Nakon toga je moguće premestiti se na bezbedniju lokaciju. Već nakon 7 sati, čak i za one koji su blizu zone eksplozije, radijacija prestaje biti neumitno smrtonosna. Većina izotopa se već raspalo, makar onih koji su kratko živeći. Preostao je uglavnom jod, cezijum i stroncijum.

Od ova tri jedino je jod bitan, cezijum i stroncijum, ako nisu u velikoj količini neće izazvati kasne efekte. Jod-131 je objektivno najopasniji i na njega se mora obratiti pažnja. Ukoliko štitna žlezda nema dovoljno joda onda će se radioaktivni vezati i može napraviti veliku štetu. Ali to se odnosi dominantnu na decu do 5 godina starosti, eventualno do 10 i na polja gde nema dovoljno joda u ishrani (kod nas je so jodirana). Kupovina tableta joda je besmislena.

Dovoljno je ne uzimati sveže mleko i sveže povrće ili voće, koje raste na području padavina, sledećih 3 nedelje i opasnosti više nema.

U prvih sat vremena opasno je biti na 300 metara od eksplozije, u sledećih 7 sata u krugu od 3 kilometara. Korisno je znati ružu vetrova da bi se pratilo gde se kreće radioaktivni oblak. Što više vremena protiče manja je opasnost.

Ukoliko se neko nađe izložen radioaktivnim padavinama mora hitno da odbaci odeću u da bude ispran vodom, to će ukloniti skoro svu radijaciju.

Ne puštajte filmove da će svet biti uništen, neće. Ne bi bilo ni nuklearne zime. Opasnost je od EMP koji bi spržio elektroniku i od povećanja ozonske rupe.

Procena je da bi populacije država koje imaju nuklearno naoružanje bile svedene na 40 do 60% stanovništva kada bi bile ispaljene sve nuklearne bombe i sve pogodile cilj. Područja koja niko ne bi gađao ne bi imala žrtve. Nema ništa od onoga iz filma "Na plaži".

Ponavljam, ovo nije napisano da bi se nečiji strah produbio, jedan cilj imam a to je da se smanji strah. Ako bi se desilo da padaju bombe panika bi ubila više ljudi od samih eksplozija. 

Zato ne budite neinformisani i ne slušajte razne lažne borce za čistu sredinu oslobođenu nuklearne energije, sada se pokazalo da im ciljevi nisu ni malo vezani za smanjenje zagađenja.

Ukoliko se dogodi, strpljivo, bez panike, bez fora iz filmova i serija. Samo strpljenje i nauka.