Beše jednom kovid

Ako je verovati većini ljudi kod nas, kao i dobrom delu lekara, kovid-19 ne postoji više, verovatno nikada nije ni postojao ili se ta epidemija pričinila nekima kao ja. No dobro, ovaj tekst je za one koji imaju sećanje i znanje o epidemiji i zanima ih šta se dešava. Dakle kucamo na vrata zaboravljene bolesti koja se sada naziva "virusna bolest slična gripu koja mutira".

Jedan od aktivnih sojeva sada je BA.3.2. Šta znamo o njemu. 

 

BA.3.2: Nova varijanta korona virusa koja izaziva pažnju – šta treba da znate?

Iako deluje da je pandemija daleko iza nas, virus SARS-CoV-2 nastavlja da mutira. Poslednji putnik koji privlači pažnju stručne javnosti jeste varijanta pod nazivom BA.3.2. Iako se pojavila krajem 2024. godine, o njoj se i dalje priča početkom 2026. Pre svega zbog velikog broja mutacija, ali i zbog toga što, za sada, ne pokazuje da može da izazove teže kliničke slike.

Ukoliko pratite svetske zdravstvene izveštaje, možda ste naišli na pominjanje ove varijante. Evo šta je do sada poznato.

Gde je i kada otkrivena?

BA.3.2 je prvi put identifikovana krajem novembra 2024. godine u Južnoj Africi, i to kod jednog deteta. Od tada je otkrivena u najmanje 23 zemlje sveta. I pored toga, nije uspela da postane dominantan soj. U Sjedinjenim Državama, na primer, njeno prisustvo među testiranim uzorcima i dalje je veoma nisko – ispod 0.6 odsto. U nekim evropskim zemljama, poput Danske, Nemačke ili Holandije, zabeležena je nešto češće, ali ni tamo ne prelazi trećinu svih sekvenciranih slučajeva.

Šta je čini "neobičnom"?

Ono što je izdvaja jeste ogroman broj mutacija – čak 70 do 75 promena u spike proteinu u poređenju sa ranijim varijantama poput JN.1 ili LP.8.1, na kojima su zasnovane i poslednje vakcine.

Osim toga, BA.3.2 ima i potpuno uklonjene (deletirane) gene ORF7 i ORF8, što je retkost i što može uticati na to kako se virus ponaša u organizmu.

Da li nas "zaobilazi" imunitet?

Nažalost, da. Zbog velikog broja promena na spajk proteinu, BA.3.2 je veštija u izbegavanju antitela – kako onih stečenih vakcinacijom, tako i onih nakon preležane infekcije. Laboratorijske studije pokazuju da među svim trenutnim varijantama, upravo ova ima najveći stepen imunskog "bekstva".

 

Ipak, nije opasnija

Uprkos svojim sposobnostima da se "provuče" kroz imunski odgovor, ne postoji nijedan dokaz da BA.3.2 izaziva težu kliničku sliku. Kao da je i ova do sada bila laka. Naprotiv, neke laboratorijske analize ukazuju na to da ova varijanta ima smanjenu sposobnost ulaska u ćelije pluća, što je biološki znak da verovatno ne može da izazove teške oblike bolesti niti da postane dominantna. Smanjena sposobnost ulaska u pluća ne znači da će ako uđu u pluća biti lakše, naprotiv, ponekada teže.

Pojedini slučajevi kod starijih osoba sa pratećim bolestima nisu se pokazali kao posledica same varijante, već kao deo očekivanog rizika kod osetljivih grupa.

Kako se leči i da li vakcine pomažu?

Iako vakcine možda pružaju nešto slabiju zaštitu od same infekcije, one i dalje odlično štite od teškog oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda.

Ono što je posebno ohrabrujuće jeste činjenica da rane laboratorijske studije pokazuju da bi neki monoklonski antiteli (poput tixagevimaba/cilgavimaba i novijeg sipavimaba) mogli da budu efikasni protiv BA.3.2. To je značajno pre svega za imunokompromitovane pacijente kod kojih vakcine ne daju puni efekat.

Antivirusni lekovi, poput Paxlovida i remdesivira, za sada se smatraju podjednako efikasnim kao i kod drugih varijanti, što će reći ne baš puno.

Kako je praćena?

Ono što je ovde tehnološki napredak jeste nadzor preko otpadnih voda – ovaj metod je detektovao prisustvo BA.3.2 u SAD nedeljama pre nego što se pojavila u kliničkim uzorcima. Takođe, prvi slučaj u Americi otkriven je na redovnom testiranju putnika na aerodromu u San Francisku još juna 2025. godine.

Ukratko

Karakteristika	Opis
Poreklo	Južna Afrika (novembar 2024)
Broj mutacija	70–75 u spike proteinu; deletirani ORF7 i ORF8 geni
Imunska evazija	Visoka – efikasno izbegava antitela
Težina bolesti	Nema dokaza da izaziva teži oblik; simptomi su uglavnom blagi do umereni
Lekovi	Antivirusni lekovi deluju; neki monoklonski antiteli verovatno efikasni
Trenutni status	Prisutna u više od 20 zemalja, ali nije dominantna

Zaključak

BA.3.2 nas podseća na ono što znamo od početka – virus mutira i dalje će se menjati. Ono što je ohrabrujuće jeste da, uprkos brojnim mutacijama, nema pokazatelja da je opasniji od dosadašnjih varijanti. Nauka i dalje drži korak kroz savremene metode praćenja, a osnovne mere zaštite i dalje su iste: vakcinacija (naročito ranjivih grupa), antivirusni lekovi kada su potrebni, i zdrav razum kada se pojave simptomi. Ovo za zdrav razum ne važi za nas, mi to ne volimo. Mi volimo da smo nerazumni.

Iako više nije vanredna situacija, virus je i dalje tu – ali sada imamo daleko više alata da se s njim nosimo.

---

Izvor podataka: Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), nadzor putem otpadnih voda i najnovije laboratorijske studije (stanje: mart 2026).

Ima li kovida ili ne? To nije pitanje dogovora već činjenica. Činjenice kažu da ga ima. Da li je slabiji ili jači, to su već stvari koje se tiču epidemiologije i matematike. Računica je jasna iako je mnogi ne shvataju.

Da li BA.3.2 može da donese novi talas smrti kao recimo delta? Ne može, mnogo ljudi je vakcinisano, iako kod nas katastrofalno malo. Ali čak i taj mali procenat pravi razliku.

U svetu je dato oko 14 milijardi doza. Najviše Kina i Indija, visoko su SAD i Rusija, Brazil, Pakistan, Bangladeš. U Evropi je upotrebljeno oko 1.5 milijardi doza, u Srbiji 8.53 miliona doza na oko 44% stanovništva.

 "Zar to nije ono što znači biti naučnik? Da pomeri granice nepoznatog? Da hrabro, aktivno istražujemo ogromnost našeg univerzuma?" (Robyn Mundell)