Dozvola za ubistvo

Ode još jedan prijatelj/poznanik/čovek/osoba. Mlad. Kao da je to nekoga briga. Ubice će oprati ruke kao Pontije Pilat i neće nijednog trenutka pomisliti kakvo su zlo naneli. Nije to njih briga.

Plašim se kada mi stigne poruka ili zazvoni telefon. U zadnje vreme to su bile uvek iste vesti - razboleo sam se, nije mi dobro, na kiseoniku sam, idem na respirator, ako se ne vidimo, zbogom - sa žaljenjem vas obaveštavamo da je taj i taj preminuo.

Odeš u bolnicu po zdravlje a onda te neka baraba u belom mantilu zarazi, dobiješ kovid-19 i umesto izlaska na nogama izađeš sa nogama napred, bespovratno i konačno. A taj ili ta, koji nije hteo da se vakciniše jer je obična šetajuća fekalija, odlazi dalje da ubije još nekoga.

Nije medicina lepa, naprotiv, nanosi bol. Ali ono što medicina nikako ne bi smela da radi je da ubija ljude. Smatrate da ste mnogo pametni sa svojim stavom da vi imate znanje i da ste otkrili svetsku zaveru koja se ostvaruje tako što se spasavaju ljudi. Nemam reči za vas. Medicina nije za vas, ubijate ljude, obični ste šarlatani i neznalice.

Zašto je dozvoljeno da neko radi u bolnici bez vakcine? Zašto se dozvoljava ljudima bez imalo empatije i sumnjivog medicinskog znanja, kao i bez imalo ljudskoeti da rade u bolnicama? Dokle? Koliko još smrti?

Niste vi Agenti 007 sa dozvolom za ubistvo, vi ste samo 00.

Previše smrti. Takva mi je profesija ali previše je smrti, bespotrebnih, besmislenih. Dosta mi je glupih izgovora, dosta mi je pisanja da mi je žao, dosta mi je saučešća i sahrana. Dosta mi je i vaših titula, lupetanja po medijima. Previše je.

                Nakon ružnih stvari, da se desi nešto lepo. Naša Olja ima odličnu pesmu.

                                            Nažalost, Lisica više ne govori.