Tri kratke priče

Svaki dan proveden u ordinaciji donese neku novu priču, sudbinu ljudi. Prestao sam da se ljutim na nevakcinisane ali se ljutim na lekare.

1. priča - mozak strada zar ne?

Dečko oko 20 godina starosti, preležao kovid i nakon toga ima probleme sa neurosistemom. Nije mu jasno kako to mlad može da ima posledice od kovida. Posledice su velike, tromboza krvnih sudova u mozgu, baš u zoni jedra olfaktoriusa. Klasično mesto.

Problem je što mu je neki lekar rekao da ima posledice zato što mu nisu dali aspirin. To nije tačno i strašno je da lekari šire gluposti. Da li su trebali nešto drugo da daju, verovatno. Ima specifičnih lekova. 

Pitam za vakcinu, nije vakcinisan. Nema potrebe. Vidim da nema.

2. Priča broj dva - kovid ponovo

Žena koja je imala kovid aprila, laku formu, došla je na pregled kod svog lekara, sa temperaturom i pozitivnim PCR testom i promenama na Rdg. Lekar joj je objasnio da je nemoguće da ima ponovo kovid jer ko je preboleo ne može ponovo da se razboli. Zato joj je rekao da je potpuno jasno kako se radi o tumoru pluća.

Urađen CT pregled jasni znaci kovida-19 sa ground glass promenama u svim režnjevima. Klasičan slučaj kovida-19 u 4. fazi.

Pitam da li je vakcinisana. Nije. Njen lekar joj je rekao da ne treba jer je preležala. Nije protiv vakcina, kada ovo prođe vakcinisaće se

3. Priča broj tri - maska

Ulazim u taksi, nosim masku standardno. Taksista ne nosi. OK. Makar da ume da ćuti.

- Nema potrebe da nosiš masku, to ne postoji

- Šta ne postoji? Maske postoje, na licu mi je jedna

- Taj virus to ne postoji, ni bolesni ne postoje, niko se razboleo nije

- Zanimljivo, znači svaki dan pregledam 20 do 40 glumaca koji toliko uspešno glume da imaju i zapaljenja pluća. A dosta njih i umre

- Neću da se vakcinišem

- Znaš, molim te da se ne vakcinišeš i ne nosiš masku. Podržavam te potpuno u tome. I gledaj da ideš što više u gužvu

- Ti se sprdaš

- Ne. Podržavam tvoje pravo da se razboliš i umreš. Ko sam ja da ti branim?

Bonus priča - zaražavanje

Naš krizni štab je odlučio da ne odluči ništa. Čak ni da se vakcinišu zdravstveni radnici. Jer što bi ih otpustili ako već neće? Ako umre neki pacijent ili kolega, ma šta ima veze, samo veselo. Tek sada niko neće da se vakciniše. Kako su glasači bitni a ljudski životi nisu, vidimo to i na primeru brojnih stranaka koje glasače traže u protivnicima vakcinacije. Mene ne zanima ko od njih je na vlasti a ko nije, posle izbora se udružuju i oni koji se najviše pljuju. Razlog zašto se ne bavim politikom, glas je bitan ali čovek nije. Sramota.

Kako se najlakše postiže da se poveruje u netačne priče? Tako što se zabrani da se priča. Znači naši lekari iz državnih firmi imaju zabranu da javno govore bez dozvole svojih direktora. Nije dozvoljeno da se govori ali je dozvoljeno da se ne vakciniše i time ugrožavaju pacijenti.

Ako želimo da ovo stane potrebno je da se najzad svi uozbilje. Ovo do sada je neozbiljno. Grupa koja je u skafanderima umire od posla a neki drugi bistre politiku. Malo bi koju godinu da istražuju, onda bi da naprave komitet koji bi oformio radno telo koje bi napravilo par radnih grupa i malo bi koju godinu većali i ne bi ni na kraju rekli ništa (koga zanima kako to izgleda neka pogleda Brajanovo žitije).

Ovakvim, trenutnim, stavovima kažnjavaju se vakcinisani i propagiraju oni koji uporno šire zarazu. Ali, koga je briga za živote, ionako se ne rade obdukcije?