Lekari i kolo

Postoji jedan argument antinaučnih, ovoga puta skupljenih oko antivakcinalnih stavova, stvorenja koji mogu da razumem. Ostale ni uz mnogo truda ne mogu. Često neko postavi tvrdnju da lekari rade nadčovečanski i da treba da budu poštovani zbog toga. Odgovor uvek usledi da su lekari školovani za to i da primaju velike plate. Naravno i da ako ne žele to da rade neka idu u rudnik ili neka rade kao konobari.

Neko me je pitao šta mislim o tome. Pokušaću da odgovorim. Iz mog ugla.

Kada sam odabrao medicinu bio sam svestan da ne biram zanimanje, već poziv. Otac mi je bio lekar, ne pamtim da smo jedan odmor proveli čitav, uvek je morao da se vrati ranije da radi. Bio je od onih ljudi koji ustanu, obavezno se obriju, odšetaju do posla, usput kupe novine, skuvaju kafu, pročitaju novine i tačno u 7:00h kreću sa poslom. Znao sam u šta se upuštam, uprkos molbama oca da studiram nešto drugo.

Desilo se jedne nedelje da su me svake noći zvali na da dođem za hitne pacijente. Tačno 24 puta za nedelju dana u periodu od ponoći do 8:00h. Nisam skoro uopšte spavao. Ali to mi je posao. Izabrao sam tačno to.

Tako je i sa kovidom. Oni koji su izabrali da rade sa infektivnim bolestima tačno su znali šta rade. I nije im prvi put. Problem nastaje kada se shvati da u kovid bolnicama nisu samo oni koji su to izabrali već i oni koji su na sasvim drugoj grani medicine. Tako imamo kožne lekare, psihijatre, hirurge, stomatologe, sestre iz vrtića. Niko od njih to nije birao. Ali OK, za nas je ovo rat, postoje i trećepozivci.

Gde nastaje problem? Opet iz mog ugla. Ne mogu ni da zamislim kako je onima koji su stalno u crvenoj zoni, ne može niko. Nije do odela i nemogućnosti da se ide u toalet i pije voda. Ne, problem je u besmislu. Tako i ja gledam.

Dođeš kući s posla, upališ kompjuter i vidiš kako se prosto utrkuju ko će više da te uvredi. Gledaš kako uporno šire zarazu i sistematski ubijaju ljude. Bez ikakve kazne. Još te prave na budalu. Izmišljaš da radiš, izmišljaš da ima bolesnih, izmišljaš da ima umrlih. Izmišljaš da je to virus. Ma ne, čitav svet prskaju enormnim količinama sarina koji eto deluje selektivno i sasvim suprotno od onoga kako stvarno deluje. Na pitanje a ko to? NATO avioni. Baš mogu da zamislim kako NATO avioni slobodno lete iznad Rusije i Kine a oni im mašu odozdo. Ma kako da ne?

Ako se usudiš da kažeš prostu i jednostavnu istinu da je virus strašno opasan i da ljudi umiru, onda naletiš na čopor koji će te odmah optužiti da si ubica, lopov, monstrum, plaćenik. Dobićeš pretnje smrću, tvrdiće da ti se kolege smeju iza leđa, napašće ti i decu.

Ako pomeneš da su vakcine jedini spas, onda sledi nalet koji izgleda kao da je pukla glavna cev za kanalizaciju. Kroz monitor se oseća smrad.

Da li je iko od teoretičara ponudio kontraargument? Nikada. Samo prazne priče i klasično pozivanje na emocije nakon jasno izgovorenih laži. Kako to izgleda? Informacija iz Indije: "Tri osobe su preminule nakon vakcinisanja AZ vakcinom." Zvuči strašno. Zaboravili su dodatak: "Pojeo ih je tigar dok su se vraćali kući." Više ne deluje da su vakcine uzrok.

Shvatate besmisao? Gledaš bolesne i umiruće a onda gledaš kako glasno i agresivno tvrde da je sav tvoj trud laž. I na sve to opštenarodno veselje, radovanje što ljudi umiru. Nismo plaćeni za to. Vama ne trebaju lekari. Treba vam neko da vas nauči osnovnom gradivu i neko da vas vaspita. Država može ali ne želi.

Nadam se da sam odgovorio. Plaćeni smo da radimo svoj posao. Nismo plaćeni da budemo meta. Neka svako radi svoj posao. Naš posao je da radimo sa bolesnima. Posao države je da omogući da to radimo nesmetano. Oni koji su bili u skafanderima nisu čuli aplauze u 20h ali itekako čuju šamare razumu uz podvriskivanje u lancu zaraze oko spomenika jednom vladaru uz veoma glasno ćutanje države, oči širom zatvorene, kako kaže naslov jednog filma.

Nisam pristalica zatvaranja radnji, naprotiv, otvorio bih da rade 24h da bi se smanjila gužva ali sam pristalica zatvaranja onih koji svesno pozivaju da se širi zaraza.

Želite kraj epidemije? Vakcinišite se. Prosto je.