Još sam živ

Zadnji blog u ovoj godini. Biće kratak.

U zadnjim satima prošle godine postali smo svesni neke nove bolesti u Kini. Od tada je pratimo. Kada kažem "mi" mislim na one ljude koji prate sve što se dešava u nauci. Nažalost, mnogi koji se trebali da to rade - nisu. Tako je ovaj virus proglašavan smešnim, veštačkim, kineskim, američkim, britanskim. Trebalo je malo truda, sasvim malo truda da se prati epidemija a kasnije i pandemija. 

Tako smo, kao pojedinci, saznavali podatke, pratili genom i simptome. Drugi pojedinci su koristili priliku da iznose neistine.

Ova godina je ona u kojoj su se lekari obrukali. Ne svi. Ali ima ih.

Svesno su pojedinci koristili svoje brojne nastupe na medijima da rade samo jedno, koliko god mislili da su radili na svojoj ličnoj promociji i privlačenju sledbenika iz svakakvih ciljeva: politička karijera, novac, pažnja, slava, moć.

Ovo je godina i kada su se mediji obrukali. Bez ikakve zadrške, samo u želji za profitom, objavljivali su svakakve gluposti. Koristili su svakoga koga su mogli, pa i mene. Tekst o tome kako sam prošao kroz kovid objavili su svi a dozvolu je imala samo Nova.

I dalje su najrađe viđeni gosti oni koji donose senzacije.

Ovo je godina u kojoj se medicina obrukala. Zbog pojedinaca. Tone i tone nepotrebne terapije. Potpuni poraz. Na kraju mnogi lekari koji neće da se vakcinišu ili vakcinu uslovljavaju kvazipatriotskim razlozima. Sramota me je od vas.

Ovo je godina u kojoj su me ljudi razočarali. Bezumno ponašanje. Virus se dešava nekom drugom. Toliko mnogo ljudi koji su ubeđeni u gluposti koje serviraju neodgovorni.

Dovoljno je znanje iz osnovne škole. Džabe diplome i titule ako niste u osnovnoj školi naučili.

Ovo je godina u kojoj sam video koliko mnogo znače prijatelji. Oni pravi. Oni koji će ako treba uraditi sve. Ova godina ih je pokazala. Neizmerno im hvala. Neću ih nabrajati pojedinačno, znaju oni dobro ko su. Samo zbog vas sam tu.

Datumi ne znače ništa. Virusi nemaju ugrađeni kalendar. To što je sutra neka nova godina je samo broj koji se menja.

Krajem ove godine antivakcinaši su me proglasili mrtvim. Ništa od njih ne čudi. Oni istinu jednostavno ne umeju da napišu, strana im je. Možda bi im se osušili prsti kada bi, za promenu napisali nešto tačno. Ali čuvaju dobro svoje prste.

Doći će i taj dan kada ću zaćutati ali to nije ovaj. 

Neko slavi, neko besni jer ne može da slavi. Danas se pokazalo koliko je neodgovornih ljudi.

A virusi? Oni nemaju moć da razmišljaju. Rade ono što jedino umeju.

Nova godina neće doći za one u crvenoj zoni. Dan kao i svaki drugi.

Neko će slaviti, ja pišem. Svako ima svoju zabavu.