Korisna uputstva za one koji se leče kod kuće

Слика
Najveći broj obolelih se leči kod kuće. Ukratko ću dati neke savete. Ovo ne menja savete koje dobijete od lekara koji vas je pregledao, služi za one koji nisu dobili savete. Kada kod lekara Postoji nekoliko stvari na koje mora da se obrati pažnja. One određuju da li ste za bolničko ili kućno lečenje. Bilo šta od sledećeg da se dogodi obavezno se javite lekaru: - naglo pogoršanje disanja. Brojite koliko udisaja imate u jednom minutu i to zapisujte. Ako nemate oksimetar (a većina nema) to vam je jedan od pokazatelja kakvo vam je stanje pluća. Normalan broj udisaja je 12 do 16. Kod dece je veći, kod starijih manji. Ukoliko se to pogoršava (broj raste) i osećate da ne možete da udahnete, potrebno je da se javite lekaru - nagle glavobolje koje se ne smiruju nakon lekova. Očekuje se da će u jednoj fazi sigurno doći do nastanka glavobolja. Ono što je važno je da mogu da se smanje lekovima. Ako se to ne dešava obavezno je da se javite lekaru - uporno povraćanje koje ne staje. Povraćanje je jed

Ne postoji bolest gde zdravi ljudi mogu da zaraze druge

 Obožavam kada neko potegne argument da asimptomatski pacijenti ne postoje kod drugih bolesti i da je to dokaz da je sve izmišljeno što se tiče kovida-19. To je samo znak da nema pojma o medicini. Još ako se hvali nekom titulom, sramota je još veća.

By Lupo 09:59, 24 March 2006 (UTC) - According to http://www.newsday.com/community/guide/lihistory/ny-history-702b,0,3017376.photo?coll=ny-lihistory-navigation[dead link] this is an illustration that appeared in 1909 in The New York American. (According to http://www.pbs.org/wgbh/nova/typhoid/mary.html, the precise date was June 20, 1909)., Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=689799


Meri Tifusarka

Najpoznatija priča o nekom asimptomatskom pacijentu. Ko se bavi medicinom a ne zna je, ne bavi se medicinom. Nadimak je iz tabloidne štampe tog doba, zvali su je i Tifusna Meri, Tifoidna Meri a neki je mešaju sa Krvavom Meri (Bloody Mary). To nije ona.

Meri Malon (Mary Mallon) je rođena 1869. godine u mestu Kukstaun (Cookstown) u Severnoj Irskoj. To mesto sada ima oko 12 hiljada stanovnika. Tokom "Nevolja" u tom mestu se dogodilo nekoliko bombaških napada.

Kada je imala 15 godina Meri je, kao i mnogi Irci, emigrirala u SAD. Živela je u Njujorku kod svojih rođaka i radila je kao sluškinja dok nije postala kuvarica (Cook from Cookstown, kao da je predodređeno). 

Kao kuvarica je radila u više porodica od 1900. do 1906. godina. Napuštala je posao kada bi se članovi te porodice razboleli a neki i preminuli. To je trajalo sve dok nije dobila posao u Ojster Beju, delu Long Ajlanda, kod bogate bankarske porodice Voren.

Ubrzo se razbolelo šest od jedanaest članova porodice. To je bilo potpuno neuobičajeno za bogate porodice i pokrenuli su istragu da saznaju uzrok zaraze.

Istragu je vodio dr Džordž Soper. U međuvremenu je preminula ćerka bankara. Soper je ubrzo došao do podataka da je bilo tifusa svuda gde je Meri radila. Kada joj je tražio uzorak stolice, ona ga je napala kuhinjskim maljem (negde piše velikom viljuškom). Na ispitivanju je rekla da nije smatrala da treba da pere ruke, ni nakon upotrebe toaleta. Bilo je to doba kada se još nije znalo o mikro izazivačima bolesti.

Uzorak stolice su uspeli da uzmu tek uz intervenciju vlasti. Ubrzo je otkriveno da je uzrok svega njena žučna kesica. Država je predložila da joj besplatno odstrane žučnu kesicu ali je ona odbila. Tada je operacija te vrste često bila smrtonosna. Ona je odbila da prestane da radi kao kuvar. Zanimljivo je da joj nisu ponudili naknadu da ne radi kao kuvarica, što je bilo jednostavno rešenje.

Vlasti su je označile kao državnog neprijatelja broj jedan. Na kraju, 1910. godine pristala je da ne radi kao kuvarica i smestili su je u garsonjeru u Bronksu, gde je morala da bude sama i obavezno da jede sama. 

Ipak to nije kraj. Kako je obećala da neće biti više kuvarica, dozvolili su joj da izađe iz kućnog pritvora. Zaposlila se u bolnici gde je prala rublje.

Ubrzo je promenila prezime u Braun i zaposlila se opet kao kuvarica. Sve vreme je tvrdila da je žrtva zavere vlade (zvuči poznato). Radila je punih 5 godina u raznim kuhinjama i svuda su bile zaraze. Na kraju, vlasti su je otkrile kada je izbila velika epidemija u Ženskoj Bolnici Sloan u Njujorku.

Ostatak života je provela na Nort Brader Ajlandu u karantinu i postala je svojevrsna atrakcija za novinare koji su je često posećivali ali nisu smeli da uzmu iz njenih ruku ništa.

Umrla je sa 69. godina od zapaljenja pluća. Dr Soper tvrdi da je rađena obdukcija nakon smrti i da je žučna kesica još uvek bila aktivni izvor zaraze ali nigde ne postoje sigurni dokazi da se to desilo.

Koliko je ljudi tačno zarazila, ne zna se. Ni koliko je preminulo. Savremenici ali i kasniji istraživači govore o brojkama koje se kreću od 3 do 50 ili čak 100 smrti.

Ostale asimptomatske bolesti

Sledi spisak najpoznatijih asimptomatskih bolesti (na dnu), odnosno bolesti kod kojih je zabeleženo puno asimptomatskih slučajeva (sa osnovnim linkovima).

Ovo je samo za one koji nikada nisu čuli kako postoje asimptomatski pacijenti. Evo, sada su obavešteni. Da ne bude kako nisu znali. 


Postoji puno toga što se dešavalo u istoriji medicine. Ovo je jedan od slučajeva koji su obeležili sva nastojanja da saznamo više o samim bolestima. 

Zato, kada pokušavate da pametujete, a ne znate ni osnovno, niko vas ne prihvata za ozbiljnog sagovornika, jer to jednostavno niste. Veći je problem kada se pojavi neko ko se izdaje za lekara a nema same osnove, nema temelje niti medicine, niti logičkog razmišljanja. To je opasnost. 





Коментари

Популарни постови са овог блога

Moj Kovid-19

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?