Gde je nestala ljudskost?

Koliko god se trudim, a stvarno se trudim puno, ne mogu a da ne komentarišem ponašanje pojedinih ljudi. Čitam jedna osoba potpuno mirno kaže kako ga nije briga da li će neko dete sa leukemijom umreti zato što on neće da nosi masku. Nije ga briga. Jednostavno ga nije briga. To sebe naziva ljudskim bićem.

Čitam danas, gledam neki klip u kome izvesni eminentni mudrac prosipa svoje gluposti o vakcinama i bolestima. On je neki fitnes instruktor, što ga kvalifikuje i daje mu pravo da procenjuje rad silnih virusologa, imunologa, epidemiologa, pa i nas ostalih. On bolje zna. On zna šta su virusi i vakcine. I taj eminentni mudrac i stručnjak za nesavesno čuvanje ribica u akvarijumu, mrtav hladan kaže - Bili Gejts proizvodi kompjuterske viruse a ti i ovi (SARS-2, Grip i ostali) su isto. 

Čovek se brine i da sve bude zdravo i nezatrovano pa zato prodaje suplemente. Licemerje, najviši nivo.

Vidim i da se svuda drže demonstracije protiv maski i vakcina. Maske nazivaju brnjice. Kažu da je bog želeo da nosimo maske onda bi se sa maskama rađali. Mudraci, rađate se i bez gaća i cipela, što ih nosite (doduše srpsko/makedonska mudrakinja i ekspert za gubljenje vremena, tvrdi da svi trebaju hodati bosi, da se uzemlje)?

Pitam se šta se nalazi u umu nekoga ko zahteva da ima pravo da hoda okolo bez maske i da ne primi vakcine. Drugim rečima da slobodno širi zaraze svih vrsta. Da slobodno budu krivci za smrt drugih ljudi. Da li uživaju u tome?

Gde je nestala ljudskost? Da li više nije u redu da brinemo o drugima? Da li nas nije briga kada se drugi razbole?

Vidim i priču jedne žene. Njena majka ima 80 godina. Komšije su došle sa odmora. Jedan iz te porodice ima znake kovida. Potpuno bez trunke samilosti su dolazili kod nesrećne žene, sve dok se nije razbolela. Sada je u kritičnom stanju u bolnici. Pitanje je da li će preživeti. Njihova sloboda da ne štite druge nekoga košta života. Ne verujem da ih je sramota. Ubijaće ti i dalje.

Ne apelujem ja na te koji se ponose širenjem zaraza i ubijanjem drugih ljudi. Nema svrhe, pokazali su ko su i šta su. Apelujem da najzad budu kažnjeni za svoja nedela.

Ovo je za 28 mojih poznanika koji su preminuli u ovoj epidemiji. Ovo je za Milana, Frančesku, Sašu, Željka, Zvonka, Slavka, Dragana, Mariju, Milenu, Nenada, Živojina, za sina mog školskog druga, za moje prijatelje iz Edinburga - Džona i Miltona i njegovu setru Džejn, za onih milion mrtvih (uskoro će biti zvanično toliko, nezvanično već jeste).

Koliko žrtava je potrebno? Koliko teško bolesnih je potrebno da bi neljudi bili zadovoljni? Za njih virus ne postoji. Sve dok se ne razbole. Onda zaborave da virus ne postoji. Naprasno.

Obično im predložim da odu u najbližu kovid bolnicu, bez maski. Neka budu dosledni. Neka dokažu kako je to neki izmišljeni virus od koga ne umire niko, nego lekari ubijaju pacijente.

Znam da im to nikada neće pasti na pamet da urade, nije ih briga za druge ali za sebe se itekako boje.