Crkva i Medicina

Istinita priča.
Dolazi pacijent kod lekara i kaže:
- Poslao me pop.
- Kako pop?
- Bolela me leđa pa sam otišao u Crkvu da me izleče.
- U Crkvu?
- Ja ne verujem u medicinu, nego u Boga pa sam otišao u Crkvu po lek. Pop me je saslušao i rekao mi da se manem ćorava posla nego da idem kod doktora, pa sam došao.



Eto, pravi primer kako treba Crkva da radi. Ne znam koji je pop, znam samo da je Južna Srbija u pitanju. Skidam kapu. Pored crnih vesti ovih dana, ova me je veoma obradovala.

Ako budem saznao koji pop je u pitanju, otići ću lično da mu čestitam.


Nesumnjivo je da je Crkva imala veliki uticaj na razvoj nauke, prvo pozitivan, na kraju već prilično negativan. Nauka je počela da se odvaja od Crkve još od Đordana Bruna a zatim preko Isaka Njutna (koji su bili sveštenik i veliki vernik) otišla korak dalje. Što je više Nauka napredovala, to je manje bivala vezana za Crkvu. Nesumnjivo je i da su pripadnici Crkve imali ogromne zasluge u Nauci. Belgijski sveštenik Georges Henri Joseph Édouard Lemaître je otkrio Teoriju Velikog Praska, saznanje koje u potpunosti negira potrebu postojanja više sile za nastanak Svemira. Ipak neke struje u Crkvi bi želele veću ulogu.
Zato veliki plus za nepoznatog sveštenika i duboki naklon.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Krađa organa ili doniranje

Zašto uranijum ne izaziva karcinome

Lujza Hej vas i mrtva vuče za nos