Постови

Razlike u nalazima kod pušača, gripa H1N1 i kovida-19

Слика
Nedavno sam video u medijima da je neko preneo rdg sliku i razlike kod nalaza zdrave osobe, pušača i bolesnog od kovida-19. Kako nisam baš previše zadovoljan onim što je prikazano evo kako to izgleda u našoj varijanti. Zdrava osoba. CT nalaz kod zdrave osobe podrazumeva da ne postoje nikakvi poremećaji strukture plućnog parenhima, da su krvni sudovi uredni i da nema suženja disajnih puteva, kao i da nema uvećanih limfnih žlezda u hilusima pluća i medijastinumu Zdrava muška osoba mesec dana nakon zapaljenja pluća tokom kovida-19. Nalaz bez nekih posebnih problema iako se naziru tragovi zapaljenja. Snimak u boji je zdrava osoba, nepušač, bez ikakvih bolesti pluća u istoriji. Grip H1N1 Pokazaću samo drastične nalaze kod gripa H1N1, to je znači onaj grip koji je izazvao epidemiju Španske groznice i epidemiju 2009. godine koja još uvek nije prestala (svake godine imamo makar 15%). Nisu svi pacijenti imali ovakve nalaze, pokazujem one koji su imali tešku kliničku sliku. Kod gripa se sve odvi

Rezultati nakon 1000 urađenih CT pregleda kod kovida-19

Слика
Možda će nekome značiti. Ovde se radi o ambulantnim pacijentima i iako su neki od njih otišli na bolničko lečenje, ipak se radi o pacijentima sa lakšom kliničkom slikom. Presek pravim na tačno hiljadu, bez biranja i odstranjivanja nekih. Baš onako kako su dolazili. Ovo nije naučni rad već blog. Služi samo obaveštavanju onih koji su zainteresovani da saznaju kakvo je stanje. Za svetski pulmološki kongres spremamo naučne radove. Prvo, muškaraca je bilo 572, žena 428, u procentima je to M57.2% a F42.8% što malo odstupa od svetskih statistika ali kako se radi o ambulantnim pacijentima oni teži nisu došli a među njima je više muškog pola. Najmlađi pacijent je imao 18 godina, najstariji 86 godina, srednja starost pacijenata je bila 41.2 godine. Severity score - za one koji ne znaju, opisuje koliki je provcenat zahvaćenosti svakog od 5 lobusa pojedinačno. Nula - 0 znači da nema infekcije, pet - 5 je maksimum i znači da je zahvaćeno više od 75% tog lobusa. Ukupni skor može biti od 0 do 25. U p

Pneumonija nakon lečenja kovida-19 antibioticima - klostridija

Слика
Iako imam prilično iskustva sa plućnim bolestima, trebalo mi je poprilično vremena da se setim kada sam video pneumoniju izazvanu klostridijom. Bilo je to u ratovima, onda, sećam se jednog starijeg muškarca koji je pao niz stepenice i polomio rebra koja su mu probila pleuru. Samo par slučajeva. Sada sam opet bio u prilici da je vidim. Klostridija je retko uzročnik pleuropulmonalnih infekcija, posebno nije kod pacijenata bez hirurških intervencija ili trauma. Karakteristično napada i pleuru i pluća gde izaziva nekrotična zapaljenja. Najviše slučajeva je opisano zbog jatrogenih uzroka kada se klostridija, koja se nalazi na koži, raseje u pleuralnu šupljinu nakon torakocenteze ili torakotomije ili nakon penetrantnih povreda pluća. Drugi uzroci su aspiracija orofaringealnog ili gastričnog sadržaja, pulmonarna embolija sa rasejanjem hemoragičnog sadržaja u pluća. Javlja se kod hronično bolesnih pacijenata od dijabetesa i ciroze kao i od tuberkuloze. Može se rasejati i iz karijesnih zuba. Mo

Bakterije koje proždiru meso i šta nas još čeka

Слика
Kucamo na vrata zaboravljenih asova. Ustvari, kucamo na vrata i onih koji nisu zaboravljeni, već strpljivo čekaju svoju šansu. Uvek važi uputstvo da se antibiotici ne piju na svoju ruku već samo ako lekar predloži. Ali, šta ćemo onda kada lekari propisuju velike količine antibiotika na svoju ruku iako ne postoji nikakva preporuka a još manje logično ili medicinsko opravdanje? Na uzorku od više od 500 pacijenata koje sam pregledao u zadnje vreme, samo jedan ne pije antibiotike. Više se ne radi samo o azytromicinu koji je preporučivan u početku ali ne kao antibiotik već zbog toga što se smatralo da deluje imunomodulatorski, već o velikim količinama svih antibiotika, dominiraju forteka, pancef, panklav a vidim da je počeo dovicin da ulazi u modu. Počelo je sa hlorokinom i azytromicinom. Kombinacija koju preporučuje jedna grupacija lekara iz Francuske poznatih da to preporučuju kod svih bolesti a posebno kod nepostojeće Hronične Lajmske Bolesti. Za neupućene, ne radi se o Lajmskoj bolesti,

Fosgen, difosgen i sumporovodonici ili SARS-CoV-2

Слика
Dakle kome verovati? Onima koji su uradili sekvencionisanje genoma, slikali mikroskopom virus, ustanovili njegove osobine, proučili bolest ili onima koji izmišljaju svakakve druge razloge samo da ne bi priznali istinu? Znam da je teško da se odluči. Zato danas o nastavku tvrdnji da se ne radi o virusu već nečemu drugom. Ovaj put fozgen, difozgen i sumporovodonici. Dodao bih tu i hloropicrin, njega se nisu setili, bar do sada. Na kraju dodao sam i ricin. Fosgen  COCl 2 Fosgen je gas koji je korišćen u I svetskom ratu. Ako padne na kožu izaziva opekotine. Ako se udahne izaziva reakciju odmah ali nekada i nakon 48 sati. Reakcija pluća se ogleda u vidu plućnog edema i pneumotoraxa, kao i medijastinitisa.                                          Korean J Intern Med. 1996 Jan; 11(1): 87–92.  Nema puno grafija pluća nakon fosgena. Na ovoj se vidi edem pluća centralno. Da uporedimo sa klasičnim nalazom kod kovida-19. Kovid promene periferno, nastaju tokom dužeg vremenskog perioda, nema pneumot

Kako bi otrovi sa neba delovali na pluća

Слика
Na trenutak da zaboravimo matematički i fizički potpuno nemoguću činjenicu da bilo šta u prahu ili pari izbačeno iz aviona koji leti na visioni od 10 kilometara brzinom od oko 1000 km/h može da bude precizno ili makar delimično precizno razasuto po nekoj teritoriji. Kada bi neko probao tako nešto bila bi to količina od možda 20 kubnih metara razasutih na površinu od Turske do Nemačke širine bar 100 km. Izračunajte sami količinu na dužini od 1000km na visini od 10 km širine 100 km. To je najmanje 1.000.000.000.000.000 kubnih metara. 20 dodatnih je kap u moru. Šta tvrde da se izbacuje Tvrdnje su sarin, to sam već odbacio. Nakon toga barijum, brom, litijum, aluminijum, ugljena prašina (ako ima nekih drugih, pitajte). Barijum Zašto je barijum na prvom mestu? U časopisu  Journal of Environmental Research, u pismu uredništvu, objavljen je tekst koji je potpisan od strane 77 naučnika. Njih 76 je tvrdilo da nisu otkrili ništa u vazduhu nakon proletanja aviona. Jedan je rekao da je video pove

Rdg ili CT kod kovida-19

Слика
Kovid-19 daje obostrana zapaljenja pluća. Najbolji način da se detektuju su radiološki pregledi. Imamo izbor između klasičnog rendgenskog snimka (Rdg) i kompjuterizovane tomografije (CT). Jedna kompanija uveliko reklamira MR koji ima dodatke i softver za pregled pluća ali je to daleko od široke primene. Koja je razlika između Rdg i CT snimanja Kod Rdg pacijent stoji grudima oslonjen na film. X-zraci dolazi sa leđa. Rdg cev je udaljena 150 cm. Pacijentu kažemo da udahne i zadrži dah. Snimanje traje oko 0.4 sekunde (68kV i 64mAs). Lako je dostupan, jeftin. Kod CT snimanja pacijent leži na leđima i sto ga uvlači u aparat (ili izvlači, stvar izbora, ne utiče na sliku). Cev ide u krug oko pacijenta a x-zrake, koji prođu, detektuju xenonski detektori (ima i drugih ali nije bitno za priču). Snimanje traje oko 15 sekundi (120kV i 320mAs). Nema ga svuda, skup, čeka se na pregled. U oba slučaja govorim o nekim prosečnim vrednostima koje se razlikuju od aparata do aparata. Na Rdg dobijamo dvodime

Antibiotici i kovid-19

Слика
Ovo pišem, ne zato što sebe smatram posebno stručnim za izbor terapije, naprotiv, pratim preporuke i ne pametujem. Imam o tome znanja kao i svaki drugi lekar, daleko manje od onih koji se bave terapijom i nijednog trenutka ne pretendujem da ih učim njihovom poslu. Ali, antibiotici se daju šakom i kapom. Da li je to potrebno i čemu to vodi? Antibiotici Antibiotici su lekovi koji deluju na bakterije. Uz vakcine su glavni razlog zašto nas ima u ovom broju. Bez njih bi se umiralo mnogo više. Antibiotici su efikasan lek koji leči od bolesti izazvanih bakterijama. I pre nego se znalo šta su antibiotici oni su na neki način upotrebljavani. U istoriji se navode Egipat, Nubia, Stara Grčka, Kina i Srbija (ovo me je iznenadilo, priznajem, prijatno). Koristili su buđav hleb kao preteču savremenih antibiotika. Moderni antibiotici postoje pre svega zahvaljujući Džonu Parkinsonu (1567-1650) koji je dokumentovao da buđ uništava bakterije (tada nije znao za bakterije ali je preporučio korišćenje buđi).